Zovu me Sjećanja “Marija Librenjak”USIDILICA………..”

U ‘ ve kasne noćne ure,doklen jesen zagasita pomalako ob’lazi brižine i ledinke,vinogradi opustili..jedito dikoja čevulja svitli ,zove drčinu u paletkovanje,pale mi na pamet riči moje matere:“Ćerce,jeer čitaš ,šta dangubiš ,još ćeš i vid pokvarit…kad se već nisi odredila udavat’,eno ti moja kukica ,u košari klupka konca,imaš štampu,vezi,verglaj krunice,u komu ti materine tinjele,ima križića,žice i meduljica…u kantunalu pređe kolkoš,vr’teno zabodeno,a i igle su tudan,nema ti druge,ćeri moja…

Uf,diće suza vego na oko…

Takon, kako san ostala prez rađe,ode i mater…pravo,,,, sve  mi manje do đurvidanja.

Oš neš i ja,neka o tomen nisan snatala,posta usidilica…

Mačići predu okolon nogu,digot ji svragu dajen,pondak pitan i zašuškajen…šta bi drugo usidilica,al’ nisan kakon je mater tila, uručna.

Pravo,da kažen,i jesan,al ‘ mi se ne da.

Ajmte ti je meneka kad moran u varoš,prvo mi tribalo za opremit se dvi-tri minute,sadak i par dana.Takon to dođe,kako konta da konta,u duši dite žegarno,al’ žunte kalaju.

Poče,skrenila ja s teme,ki obično…

‘Vako nekako,tijo pošto poto moj rođak Šara,ki brat mi dođe,mate’ moju sa’ ,da pod obavezno dođen na pir njergove mezimice Ane.Draga mala i meni,al kuš Mare lipon u Spl’t.Oću neću,Šara navalijo,pak kontala sama sa sebon,kupi’ću zerku celofana, iz dote tavajola i ostali monada ne manjka.Mater napripravila (da prostite,za đavla).Tila lipo zamotat,kakon Bog zapovida ,a selotejp  bijo pri kraju,rascicvraijio se, da i brat ruke,ne iđe pa ne iđe.Nije bilo druge vego dar zamotat u zavežljaj, fjok urešen buletinon s par riči,valja malon čestitat ,prižalila onizi des’t kuna…činin račun,Anu merita.Al,s kin kako,tarabason br’te nije red.Obeća ‘ sinovac.Pravo prvala,dite moje voziće tetu na pir.O’šla, u vrizerke u selo da mi zerku navije kosu,oš’ prat,jok ,nikidan san,skvasi zerku i navij,ponila svoje viklere…  Bož’ prosti linost je smrtni gri,ošla tekon pozapodne.’Met’la mi misto vrizerske mrižice materin šudar,pita,oš pod haubu,ma kakvi.Odšijala kroza selo,mačići za menon,kad zove moj sinovac,tete neću ić,meter oprala gaće šta san ji tijo obuć,ajme ..Kontan,iđen skinit viklere,tintataru zažimlju…Jopet,sama sebi,pričeka’ ću,duran…More bit da će se Petar snać.Pravo,zapalo njega i mene obraz osvitlat familji ćaće mi Jerke,Bog mu da pokoj vični.

Zove moj Pero,snaša se …tila san još zeru držat vilkere i nako se oprat na pec bokune,u mašt’lu ki u zemane (kontan,juče’ san se tuširala,a i sitila se mater’ne bes’de,šta se stalno mućaš,ki da si u vršaju bila).Bome,nikako pa nikao svuć’ uzvrat majicu,skalala šudar materin,od jida šćupala viklere s otkosin  zdlaka,i mašan se,srićon trevijo gel iz socijale.Misto da san kosu navila , svoje rice ruvinjala,ispopružile se,ni tamo ni ‘vamo.

Kad iz kužine mob’tel zvoni,ne pristaje,žugan ‘ko je sadak,uvik me neko pometa..Štaš prvo to’š kašnje…Tako meni dođe da i prez rađe uvik neka priša.

Navukla monturu,šta trevilo,jedito išla za tin da se boje slažu.Nabacila malko lakadine,zalila se iz bočice lavande (mitili su zemani kad je Mara najskuplje parfeme kupovala,atroke Veneciju i Romu,biće ji i nema više,nit’ za likariju.., Ujmeisosovo,sinovac moj i ja pošli.Opominjen ga,ki u zemane baba mu ćaću,kalaj,nije priša…Aj našli bufe’..lipon na Dračevcu,Peru navigava mob’tel,je falijo malko,al fala Bogu ,došli.

Upicanjene  Splićanke, mojizi godina,akoš i starije,sprčile se u minice,bluze cucave,štumik jin se vidi.Kontan,šta starije to luđe…Biće kontaju da taka montura iđe za pir.I eto ti ga na,sid’le sto’ do stola.

U subotu bilo pravo zaladilo,povri plišane jaketice navuka i bundu,onu šta figura,ža mi bilo šta nisan još jedan hulahop navukla ,led uša u kosti…

U ‘ otelu il’ bufetu,šta je da je, pravo figura…kažu meni sk’nte bundu,meti’ ćemo je na višalicu…Aj,za stolon rođak i žena mu,moja čeljad,rođakova žena  pon’la papuče da se priobuje kad pođe kući jerbo vozi,ma kakvi,odma nama..muž jon,rođak mi Jere,reče,šta ji barenko nisi oprala…ona će,aj zbogon,slažu mi se s bljuzon.

Jopet smet’la,pirovali u Dračevcu,prvin put ban’la tutek da nije po sudskon depeši.

Odma nama lašnje…

Kren’la fraja..i  tamburaši s harmionikašin,sve mi po guštu,a sve san mislila da ću prvo ponoći,  ća.

Konobari samo taki,dvorijo nas  mali, naš iz Lučana,skontala san vrckon da je vlaj,donijo pivu,nakon dvi ure tijo zaminit z drugon,računa mali,izvitrila i ugrijala se…ja njemu ne nosi..a meti i toju…ja ti moj Stipe pijen pomalako,al’ povazdan…Nasmija se mali..ošesta br’te…(uvik krpa nađe zakrpu)…

Manjaža  za prnjke lizat’, al’ fale aranbaši,prišaplja  ja malon,e moj Stipe da odek ima aranbaša imala bi ja i užnu za sutra.Kako san imala kesu s niskin postolin i likarijon,došlo mi trpat,ki sirotinja kod Macole u Velon mistu…Srićon nisan…Mogu van kazat da je pravo lipo zamarijat se pa u   svit bili, na pir…(ako ću po istini i Spl’t mi sadak dođe,lipon.)…..

Kuku  ti je i Bogu momen,  u ‘ otelu u varošu,svak znade svakoga,nema komoda,uđeš u se,o svakon ludon šestu pripovidalo bi se do dogodine.

Prošla i ponoć,neki izlazili vanka,a moja bunda jedita visi u predsoblju,prišapljala sinovcu,deder donesi ti nju ‘vamo,tvoja teta od imovine jedito monturu imade,pa na katrigi i bunda i jaketa,pripomistila san jaketu  povri bunde,slagala se s postolin (nisu štike,još lipše) ,boršinon  i rećinon.

Lete noćne ure učas,subota na svetu nedilju i Dan neovisnosti.Umolila muzičare da pušću Lijepa li si.Obećali i zafalili šta san se sitila,e da oni znadu kako uvik triba bit  po  moju,kapo ,di trevila da trevila…

Poza torton i zdravicon,pravo zapivaše Lijepa li si….diglo se i staro i mlado,uglas veršalo…Ugodili srcu momen.

Jiope’ zvoni mob’tel,ne čujen,vidin ‘ko je i reče mu,pošalji poruku,trešti,na piru san…Posla on poruku i pita pravni svit,ka’ pretelj bi mu se ženijo al’ga stra’ da će mu manit penziju i socijalu…Nasmija se sama sa sebon…njemu i penziija i socijala,a momen bratu i meni pravo odmire dalo 960 kuna misečno.Br’te,kaš tolke gaste potroš’t.Ma di ižinjaše onizi šezdeset…

Pri’ zoru ošli mladenikon ćaći i materi za sto’..ma ko tojo more platit,ki u zemane na stričevon kominu u šušari ,Šara i ja došli na svoje…Kad zovu cure jerbo mlada baca boke.Natuškaju i mene..svragon ne rugajte se,dva san ujtila pa šta,Šara će,đava ti odnijo bokete,nisi ti ujtila zeca…takon se udaje…Kažen ja,ova pivačica pravo pristojno obučena,po moju,rođak će,neka lipo piva,doklen se ne skala neće ovanjcirat…A ,ujtila curica od pe’šest godina boke,nemaš šta vid’t ,i rasplaka se,’ko će njojzi iščekat udaju…Šara moj,o Bože,nikad na zelenu granu,mala uranila, a ti zemane mitila…prišišala oru.

Takon prođe  pir,legla u pet,radijo budijo ..pa užna,ondak pozapodne tribalo na fraju u Čitluk i Jasensko,slavio se sveti Franjo,ja još imala zadatak recitirat…A kako mi se mantalo ,lešurala po kužini doklen san se opremala.Jopet zvoni,mob’tel,dobro konta mlađi mi brat…ništa ne radiš,govor barenko priko mob’tela moraš držat,di se više trniš…E zvalo drago čeljade,moj pretelj Luka iz Obrovca,a dođe mi i niki rodjak…ja otpunta,ej Luka,kako si,reci brzon,priša mi je,on na to,jebalo mater,jiopet pogod’la ko zove.Eto ti ga na,tijo mi jav’t da sutra izlazi iz toplica i pozva me na kavu…evala,nije duljijo…

Otrala prijateljica,al’ di ću plenit,nema škanja,ni štokrla,katriga.Da san znala ponila bi stočić iz erenda.

O’šla u crkvu parlafinte za pomolit se (istina Bog i molila san,onu kratku,sveti Franjo, moli za nas.Mrtvima Bože daj pokoj vični,a namin živin zdravlje,mir i blagoslov.) Zerku se poškropila sveton vodon i mašila se katrige iz ćoše.

Kad me gospon Botić nako lipo najavio,penjen se ja ,a mladi Josip (koji je svu ovu lipotu ižinja) ) za menon ,  katrigon maše u  livon ruci, desnon pači kudan ću proć’…

Pozdravi sve po svoju i zafali Josipu šta je iša za tin da za menon triba nosit katrigu jerbo je teta Marija USIDILICA…

P.S.Grcala od smija prijateljica mi šta bi pročitani list zakiijandrila na pod (šta reču niki naki,patos),biće se nisi snašla,ja ne osta dužna,bome san se snašla,u desnon ruci mikrofon,livon pripomišćan kartušinu,pet listova,nije lako s tojin baratat,pa lipo pročitani zajitin..i ajte za tin da nisan livoruka.

A jesu frajale, do kasni uri kod svetog Franje,udovica i  usidilica, nas dvi druge, da prostite…

Aj, Bog.

Marija Librenjak

U Karakašici   11. listopada 2017.