Kultura
*Vesna Sara Tasić*………….Nesanjana”………
Nesanjana
Nema više jednog sna,
a nismo ga ubili ni ti, ni ja…
Neznan je nestao sam…
I sada između nas
svaka reč suva, iskrzana
kao kamenje pada,
po dušama odzvanja;
suviše bolno je, prepuno jada
od nestanka našeg sna…
Pitam se kako ćeš ti;
dobro znam kako moram ja
– guraću dalje, sve do dna
jer, crna su nebesa
bez plavičastog plama,
one posebne boje sna
koju smo istim pogledima
milovanjem čuvali u rukama
do poslednjeg zagrljaja…
O…, kao da je bilo pre sto godina
to vreme ludog snatrenja,
kovanje planova
od bele mesečine, pod zvezdama
sa poljupcima u senci drvoreda
i mirisom jednog proleća,
neogrejanog leta
sa čijeg sam početka
promrzla otišla…!
Nema više onog sna
u crvenoj kutiji od naših mirisa;
prekriva je prašina…
Ali, iako nas sve razdvaja
pod metalnim odsjajem privida
istine i obmana,
pred tobom stojim stvarna
kroz izmaglicu daljina
i volim te, beskrila,
nesanjana…
*Vesna Sara Tasić*
 |
OdgovorProslijedi
|
