Vesna Sara TasićLjubav boli, zar ne?”

Ljubav boli, zar ne?

(ili to važi samo za sanjare?)

Ptice su odavno sa naših prostora odletele

i ostali smo sami sa zamišljenim snegovima.

Vetar je sa dvoje strgnuo ružičasti veo fame

i prepustio ih milosti nepredvidljivog vremena…

,,Znaš,ljubav boli.”, pričam ti prigušenim tonom

dok nam se sva naša ,,ja“ gube naizmenično

u prelazima svetlosti u tamu blagim talasima

i dok zvuk violine rastače moje srce mestimično…

,,Čuješ li kako je lepa ova muzika?“ Nisam pitala,

nisam se usudila jer sam ti videla daljinu u crtama

lica koje nisam više prepoznavala, a volela sam ga…

Stali smo pred prazninom zasečenom jasnim ivicama.

,,Odvedi me na mesto gde sećanja loša ne dolaze često,

da mi čemer vekova rastopi vatra iz ogromnog kamina

i da mi zažari bledilo na obrazima, i zbogom porazima,

zbogom strahovima da kažem zauvek, voljena i mirna…”

Smeješ mi se, ili si se nasmejo veseloj devojci u prolazu?

Nije mi jasno, ne mogu da uhvatim puteve tvojih pogleda

dok me držiš za ruku, tek radi reda, ja ne osećam toplinu.

,,Ljubav boli, zar ne?“ Pitam nemo započetu građevinu

na kraju ulice na čijim ivicama su čipke od paučine i leda…

Znam da ću ti pripasti, znaš da biću tvoja plava iskra noći

I grlićeš me, uzeti požudno kao poslednji gutljaj vode, vina!

Na trenutak bićemo jedno opijeni idejom o večnoj ljubavi, a

sutra će osvanuti razumno i biće mu jednostavno svejedno

što ostajem sama… Preko ramena ćeš me pogledati i otići,

a dan će mi se nasmejati u tužno oko i nastaviti, uobičajeno…

(2017. godina)

*Vesna Sara Tasić*

tropolje.info