Vesna Sara Tasić

Enigma devet života

Vazduh je zatreperio

Kada se mačka gipkim telom

Uz meki šum

Spustila niz obrušen zid

I dotakla tlo

Što je ispod kore bujalo toplo

Noseći na leđima graciozno

Svih svojih devet života

Obavijena magičnom

Tajnom

I vetar se smirio.

Suze pomešane sa osmehom

Zasjajile su mi u zenicama

I sve teška sećanja

U slikama su se okretala

Kao karusel

Oko središta u kom sam ljubila

Plave, mlade godine

I kap po kap rodila se kiša koja nikada, nikada ne staje…

Raspukla se noć

Na obrazima Meseca

Mi smo se držali

Za skute njene crne haljine

Onemoćalih udova

Uzavrelih umova

Spojenih bledih usana

Zarivenih očnjaka

U meso do kosti

Gutajući krik

Očaja

Što nam izmiče vreme…

Mačka je klisnula i ostavila enigmu iza sebe…

*Vesna Sara Tasić*