Svane mi jutro bez tebe..

Otvorim oči..

Zatvorim srce..

Oklop na dušu, pa među ljude..

Nijanse osmijeha, od ljubaznog do bezbrižnog nanesem na lice, već prema potrebi..

Prilagodim se..

A onda, dođe noć..

Zatvorim oči, rašijem srce..

Pustim boli da me smoždi, jer prejaka je da bih je mogla predugo držati samo u sebi..

Nedostajanje procuri kroz rešetke mojih trepavica, pa spere bol s lica..

I neka.. Noć je..

Crno pa se ne vidi..

Nikolina Šoštarič