Renata Naletilić “Tebi, “

Tebi                                                                                                                                                                               Tebi koja vidomice kopniš

Tebi koja čezneš za mnom

Tebi koja od usta otkidaš

I daješ meni da klanac zavalim.

Tebi koja danonoćno moliš

Tebi koja bezuvjetno voliš

Ne tražiš plaću za svoj trud,

Nego strepiš nad mojim životom

Iako se meni pedeseta bliži.

A ja, u vječnoj žurbi, ne pravim ti društvo često.

Muža i djecu stavljam na prvo mjesto.

Znam da ti falim u danima starosti,

Ali oprosti:

Obje znamo da i ti si radila tako

I da ti nije bilo lako

Kao ni meni sad.

Ne pravdam se, opravdanja nema,

Jedino ti želim reći da zvijezda si,

Koja sjaji kao putokaz meni

Na putovanju zvanom život.