Kultura
Renata Naletilić “Dok si pod mojim krovom”
Dok si pod mojim krovom
Ne volim čuti izraz taj!
Vlasništvo trne obiteljski sjaj.
Da preinačim:
Dok si pod našim krovom,
Imat ćeš što imam i ja.
Po Božjem redu,
Ako budem mogla,
Osigurat ću sve što ti treba,
Da izrasteš u čovjeka i gledaš put neba.
Savjete ću ti prikladne dati,
Valjda neću pretjerati,
Ta ja i ne mogu znati
Koji je put za tebe pravi.
Ako tko zna, neka mi javi!
Znam da učiš i iz primjera moga,
Ali i to da nemam moć Boga.
Ja sam tek biće neznatno,
Ali te volim i to kako znatno.
Malo sam se i educirala
Da te ne bih nepotrebno provocirala.
A sjećam se još i odrastanja svog.
I neću dopustiti da zbog prosutih štapića
Vičem na svog dječačića.
Pokupit ćemo ih zajedno.
I neću se ljutiti kad ti se ne jede nešto
Pa i ja sam raštiku izbjegavala vješto.
Ni kad te nešto zaboli, dramu praviti neću
Da se preplašiš, nego ću reći:
Bar ćemo se nadružiti…
Ocjena mi neće zastrašivati dijete.
Nije joj to misija!
Važniji će mi biti u očima sjaj
I želja tvoja da želiš otkrivati svijet,
Da tražiš ostvarenje svoje…
A kad dođeš kući,
Experimentalno alkoholiziran,
Napravit ću ti čaj
I kod kreveta ostaviti kakav lavor.
Kad se naspavaš i oporaviš,
Ispričat ću ti iskustvo svoje,
A i ti, ako hoćeš, reci svoje.
Pa kad mi i opsuješ nešto,
Neću se sablažnjavati,
Nit ću ulje na vatru dodavati.
Izbaci nataloženi bijes,
Ti znaš čime je izazvan.
Svatko ima svoj loš dan.
Kad poželiš samoću,
Imat ćeš je – svakome povremeno treba.
I ne moraš mi sve ispovijedati,
Ne moram ja sve znati,
Ali ću lako pročitati raspoloženje
S izraza lica tvog.
I nije sramota – sve je za ljude.
Vrata će ti biti otključana
Kad god se vratiš s vana.
I na stolu će te čekati večera
Ili uzmi nešto iz frižidera.
Mirno spavaj, spokojan budi,
Novi dan izazove nudi.
Neke prihvati, neke odbaci.
Tako to rade istinski junaci.
I sve ovo nije,
Kako neki misle,
Razlog da nikad ne odeš.
Baš suprotno!
Nadam se da ćeš dobiti krila,
Dobit ćeš i blagoslov moj
Za život samostalan – svoj.
I zapamti:
Ništa mi ne duguješ,
A možeš dolaziti i odlaziti
Kad god hoćeš.
Svaki će dolazak tvoj praznik meni biti,
Neću to kriti…
Ali ćeš ti, što se mene tiče, biti slobodan.
(Ovo ne garantiram.)
A ja ću, kao i dosad, moliti
Za tebe, sine, svaki dan.
Živi svoj život, u svojoj koži,
U svome vremenu…
Voli mama!
