Nevenka Rezo…Srušile se naše staje
Srušile se naše staje
Di smo mladost provodili
Prisušio i bunar stari
Iz koga smo vodu pili.
Zarasli su i putevi
Kud smo ovce progonili
Sa pruticem u rukama
Na pašu ih izgonili
Suši se i orah stari
Di smo nekad užnavali
Ispod njega ladovali
Kad bi ovce splandovali.
Evo mene kod oraha
Ispod njega opet sjedam
I očima punim suza
Osušene grane gledam
Kad bi mogao govoriti
Znam da bi mi ispričao
Ono što ga sada muči
I sve tajne što je znao.
Vidio je orah stari
I pastira i ovaca
Puno pjesme i veselja
I skriveni poljubaca.
Mi odosmo on ostade
I od tuge se osuši
Znam da svako ime naše .
Čuvat će u svojoj duši
Sačuvajmo uspomene
Još jedino to nam osta
Život teče kao rijeka
Koja često nema ništa.
Nevenka Rezo