Nisam ovih dana puno pisao o Tihomiru OreÅ¡koviću i novom vremenu takozvane “struÄne vlade”. Razloga su dva:
Prvi je da ne poznajem Äovjeka tako dobro da bih ga mogao procijeniti, a drugi je da se moja radost zbog odlaska GrÄića, Milanovića i Pusićke nametnula kao primarni osjećaj.
No, svejedno ne mogu, a da se ne upitam hoće li OreÅ¡ković preskoÄiti bodljikavu žicu izmeÄ‘u jugomentalne politike i demokratske hrvatske perspektive.
StruÄnjak kao premijer je po meni popriliÄna ispraznica jer za premijersku funkciju nema specifiÄne struke, ako sposobnost voÄ‘enja, moderiranja, strateÅ¡kog promiÅ¡ljanja i socijalne inteligencije zanemarimo kao struÄna prodruÄja neophodna za tako važnu funkciju. Prema tomu na struÄnjake se pale samo impotentni politiÄari i uÅ¡kopljeni intelektualci. Svatko je struÄnjak za neÅ¡to, pa bi prema tomu svatko mogao biti premijer. PriÄa oko struÄnosti je jedna obiÄna podvala na koju je nasjeo Karamarko i Petrov i mnogi drugi. Tu priÄu furaju oni kojima je u svakom sustavu dobro jer se nikada ne deklariraju pa ispadaju jedini struÄnjaci, oni koji nemaju ni stav, ni miÅ¡ljenje ni emocije: Oni su struÄni.
U tom kontekstu je premijer-struÄnjak obiÄna podvala i laž pa će i OreÅ¡ković uspjeti smao ako se odrekne te podvale i uspije se profilirati kao politiÄki Äovjek koji povezuje neka specifiÄna znanja s politiÄkim interesima i metodama. Uvjeren sam da je on za to sposoban, da ima stavove koje ne krije i da će mu trebati jako malo vremena da vidimo njegov politiÄki profil. Kao Hrvat iz dijaspore on zna tko je i vjerujem da je iskusio i sam jugomentalitet kad se prvi put vratio. U tom pogledu ima Å¡anse.
Njegov glavni problem će biti sastavljanje vlade od navodnih struÄnjaka jer bi tu mogao upast u zamku da preferira bezidejne i samo novcem i interesima voÄ‘ene hrvatske struÄnjake, a takvih je najveći broj.
Pogledajmo smao nama promovirane struÄnjake pa će nam biti jasno da je to većinom “promućaj i prolij”.
OreÅ¡ković može biti dobar leader samo ako bude imao hrabrosti za politiÄku pozornicu i ako ne pomisli da je gospodarstvo jedini problem ovoga naroda i države.
Kod nas je obiÄaj da samo ekonomisti misle da su struÄnjaci, pored infomratiÄara i inženjera. Tu leži zamka. Tko god je vodio velike sustave zna da najveći broj naÅ¡ih inženejra zna svoj tehniÄki dio, ali je za ostalo Fachtrottel – struÄni glupan, dakle izrazito skuÄeno podruÄje. Takvi ljudi u politici nisu struÄnajci nego tehniÄke pogrjeÅ¡ke. Oni ne funkcioniraju po naÄelu sveobuhvatnosti nego specifiÄnosti, a hrvatski problemi su sveobuhvatni. Dakle OreÅ¡ković može usojeti samo ako mu vlada ne bude hrvatski struÄna jer će onda biti sakata do boli i uvalit će mu se razni kurviÅ¡i, gavre i ini megalumeni koji su nas do sada vodili od direktora montmontaža do naslovnih stranica crne kronike. Sjetimo se managera godine u kreaciji Crome:).
Osnovni problem sa takozvanom struÄnom vladom će imati politÄke stranke jer ovakvim potezima svom Älanstvu kažu da su najveći glupani jer imaju jasne politiÄke stavove.
OreÅ¡ković će možda preskoÄiti žiÄanu ogradu ako u kratkom vremenu od jednostranog pristupa politici “ekonomska struÄnost” skrene prema integralnom pristupu “politiÄka mudrost i ljubav prema svomu narodu”. On ljubavi oÄito ima, a politiÄke mudrosti vjerojatno isto jer inaÄe ne bi napravio takvu karijeru.
Samo je pitanje koliko će ga pratiti oni koji su ga “odabrali” jer kad tad će se njihovo volontersko Älanstvo poÄeti pitati za koga to oni trÄe od Å¡tanda do Å¡tanda kad na kraju ispadaju budale i nestruÄnjaci.
Moja procjena je da će eksperiment trajati jako kratko, al da nikoga u Hrvatskoj ne će izlijeÄiti od bolesti zvane “trebaju nam struÄnajci”.
No, dragi moji Hrvatskoj ne nedostaje struÄnih znanja o bilancama i raÄunima dobiti i gubitka, Hrvatskoj nedostaje poÅ¡tenja i vriiejdnosnog sustava koji je potka svake nacionalne politike.
U ime svih “nestruÄnjaka” OreÅ¡koviću želim da uspije i da provede lustraciju.