(Mila Stanković)…..KUDA POĆI …
KUDA POĆI
I dođu tako
neki trenuci
Beznađa
nedoumice
Kamo?
kuda?
Kad nismo
ziher
Il’ smo
pošli
Ili možda
došli
Kad nas
košmari nedoumice
Nasuču na
obale beznađa
Kad nas
beznađe
U tminu
bezizlaznu zaključava
Ne naziremo
slamčicu spasa
Ne vidimo
srcu ohrabrenja
Duši
proviđenja
I iznebuha
pojavi se vjera
U bolje
u dobro
Izlaz iz
gorčine beznadežne
Potopi mora turobna
u kapljici sreće
Ljubavlju okupa
strma beznađa
Umije nedoumice
snagom volje
Vjere u dobro
ljubavi u sutra…..
(Mila Stanković)