Marina Vukoja ” Zbunjenost, staromodnost, ludost, nadobudnost …. sve na jednom mjestu i u istom danu! 2

Nerijetko mi se zna dogoditi situacija koju je već filmski izrežirao najbolji režiser. To vam je slično onome kad pođete praviti ručak i donesu vam kg banana i jedan krumpir. Što da skuha čovjek s tim? Na poziv svoje susjede Ive, sjedoh popiti kavicu s jednim ženskim društvom. Tako sjedoh s osobama koje mi ne bijahu jasne ni u jednom pogledu na život. Opet počnem se preispitivati pa kažem u sebi: Hajde normalno je i imati različita mišljenja ipak smo individue. Bilo je tu svih profila žena. Jedne su bile udane, druge se udaju, treća je bila influencerica, pa  ljubavnica, akademsko obrazovanje se nije isticalo … Reklo bi se žene s bogatim životnim iskustvima. Lagano se razvi priča u nekom smjeru u kome se ne pronađoh. Ma ja sam kontra grupa! Kuku meni što ću sad, a da ne ispadnem glupača. Nemam se s čim pohvaliti! Nemam ni bogatog dedu, ni bogatog tatu, šljakam sama i zarađujem! Sramota me bi! Tako malo po malo razvi se priča o momcima, rekoh hvala Bogu da koju i ja prokomentiram! Upita jedna ovu drugu: spremaš li se za svadbu? Odgovara: a jesam, haljinu sam izabrala 6000 KM je najam, od swarovski kristala je rađena, ma ne upamtih tko ju je kreirao … Dođe na red jedna djevojka i upitaše ju kako tebi ide na ljubavnom planu, jesi li zadovoljna? Kaže ma ništa posebno, ljubavnica sam jednom momku koji ima dugogodišnju vezu. Ali dobro je „gotivimo“ se vikendom! Ide nam. Onako pokloni mi koji parfem, počastimo se večericama, plati mi kiriju …Vidim ja približava se red do mene. Rekoh cure ispričavam se moram na WC, a imam i obveza, puno radim i jako sam umorna. Hvala vam na druženju, ugodno je bilo s vama sjesti i ćakulati. Nekako se izvukoh plati piće i „naberi“ Mare! Sjedoh u auto i rekoh Bože moj jesam čuda. Često idem u crkvu, radim pošteno, gledam pomoći ljudima, a tako i cijeloj zajednici, ali ovo što čuh ne znam što je … čuj ljubavnica .. Bože moj jesam zalupana! Pa opet kažem sebi, ma nisi ti to dobro shvatila! Ma da se razumijemo,  odem ja i u disko i klubove. Ali opet izgleda kako sam „dibidus“ staromodna, ne znam uživati na ovaj novi-moderni način! Mogu misliti priča o meni! Kuku meni moram se skrivati od ljudi da se ne ismijavaju mojoj staromodnosti!

Sjetih se kako večeras imam dogovor s jednim momkom, kavu. Na prvu i kroz kratak razgovor učinio mi se „dobar“ sama ti se mislim evo Bog mi pruži priliku! Ma popit ćemo kavu negdje u normalnom ambijentu … Tako pade dogovor srijeda u 6:30. Sredim se ja ono što bi se po naški reklo „napucam“  štiklice naturih, lijepu haljinu obuko, malo šminke, malo parfema i pravo u kafić … Sjednemo. Hajde što ćemo pit. Rekoh ness ću, onako skromno, ipak prvi dojam je bitan! I on naruči cijeđenu limunadu. Meni drago, vidi nije „vopi“! Sva ja sretna. I poče pričati o zdravoj prehrani. Mislim ti se: Bože tebi hvala čovjek normalan. Rekoh i ja se hranim zdravo, kuham čorbice, pravim sve domaće, sokove prirodne pasteriziram, voće berem, čajeve skupljam u prirodi, ne kupujem gotovu hranu … Kad on meni, a ne to je pogrešno! Kako bolan pogrešno. Mene su moja baka i majka učile kako je u prirodi izvor života. Kako su čorbice zdrave. Žena treba biti neopterećena. Raditi, kuhati, biti ženstvena i držati do sebe i svojih moralnih vrijednosti … poče ja nabrajati.  A ne, ne … danas treba ulagati u svoj izgled, reče mi! Treba se športom baviti. Trenirati. Trebaš imati svaki mišić oblikovan. Rekoh pa ja po cijeli dan radim i kad mi dođe večer zaspem ko pčelica! Nemam kad misliti na tricipse i bicipse … Za takav luksuz nemam vremena! Mogu nekada. Ali opet nekako me najbolje relaksira večernja sveta misa i priroda. Daju mi krila da nastavim dan! Kaže mi: Ma pusti to, piletina je zdrava, što više piletine trebaš jesi, soli u minornim količinama, proteina što više kupovati, sirutku u prahu piti, imaju razni proteini u tabletama … ne zapamtih što on meni ispriča! Pa rekoh, a što je tu dobro? Mislim ti se sama u sebi sve umjetno. Kupovna piletina puna hormona, prelivena tekućinom da što duže može stajati, a da se ne pokvari … šutim i ne pričam. Kako nije, piletina je bogata raznim važnim hranjivim sastojcima, uključujući proteine, niacin, selen i fosfor. „Tako on nabraja teoriju u nedogled, a sama ti se mislim zato i jesi napuhanko, što u mozak, što u mišiće! Ta nisi kopao pa ti mišići od lopate i motike!“ Nastavlja on: dobro kad uskladiš prehranu i treninge dobiješ čistu mišićnu masu …  Odvažim se  i naglas rekoh: da ali to nije zdrava prehrana, sve je to što nabrajaš kemija, a od tableta hvala Bogu pijem samo paracetamol, kad radim u vrtu i dobijem upalu mišića! Pogleda me začuđeno. Vjerojatno misli, a gle seljanke s kim i ja pijem kavu! Kaže zadovoljan sam sobom, mišićima, tijelom, ali imam malo problema s nosom. Opet onako naivno glasno rekoh: Što oči moje mogu vidjeti lijep si i ne vidim ti niti jednu manu i nos ti je dobar! A ne nije mi centriran, trebam raditi operaciju u jednoj privatnoj klinici u Makarskoj. Već sam to ugovorio i platio .. U sebi rekoh ju Bože mi oprosti „budalesine“! Nastavi pričati o operaciji. Nekako preokrenuh temu i rekoh kakvo ti obrazovanje imaš ja ti puno volim čitati o znanstvenim istraživanjima, volim dosta izučavati o biljkama, starinama, čak mislim još upisati i etnografske studije. Što ti voliš? Ma kakvo obrazovanje, na to gubiti vrijeme? Ne treba ni fizički raditi to je uništavanje sebe. Treba misliti i kulturno novac zarađivati. Onako naivno rekoh na glas kako se to kulturno novac zarađuje? Uvijek sam radila. Kad sam živjela s bakom i djedom radila sam kao školarac i zarađivala za džeparac vikendom čisteći? Ma nemaš ti pojma. Ju, rekoh ti meni kažeš kako nemam ja pojma? Prisjede mi ness u grlu! Ostadoh zatečena. Pitam se Bože dal’ da ga tresnem s ovom stolicom po zubima … još ću ispasti nasilna, em što nemam pojma, što ispadoh čudna … Sva sreća imam nećaka koji me stalno zove i pita: „tete kad ćeš ti kući“. Nazva dijete u pravi čas i spasi me od budale! Djetetu rekoh eto me odmah, nemoj ti plakati spremi se doći će tetka po tebe! Nadobudnom rekoh evo moram kući desila se neka situacija! Ma ne potegnu se ni za džep da plati, piće. Eto kulture i momka! Što bi se naški reklo „džabalebator“! Opet ja platih, bjež i spašavaj živu glavu! E sama ti se mislim gdje one nađu bogatog dedu, ljubavnika, s kim se god sastanem moj novčanik strada? Sve poslah u tri lijepe i ljude i druženja. Promrmlja i na Boga kako se uvijek nađem s ovim  bolesnicima i paćenicima! Što me ne sačuvaš, pa molim ti se ne bi da te gađam kamenicama! Opet si nabi kompleks da sam čudak, ko’ da sam pala s druge planete! Nikako se ne znam asimilirati na ovo novo doba. Krivim sve svoje oko sebe, od majke, oca, djedova, baka, ujaka, ujni stričeva, strina, tetki … šta od mene napraviste? Koga sam slušala? Svi žive, a ja „stranjam“! Dođem kući, parkiram se i izlazim iz auta,  poruke neke stižu. E rekoh tko sad smeta? Nije onaj sigurno jer čim sjedoh u auto blokirah budalu. Pogledah u telefon poruke od onako naočita dečka bar na profilu tako izgleda. Piše: Ej maco šta ima nova? Sama ti se mislim gdje je vidio mačku da nisam nešto objavila na društvenoj mreži. Kuku meni! Čekaj da provjerim. Nigdje mačke na facebook-u ni na instagram-u. Napisah vjerojatno ste pogriješili, nema kod mene nikakvih mački. Kaže jesi li ti Marina mala Mina. Rekoh: jesam, ali samo Marina, a ostale Vam ne poznajem! Poče pisati neke nebuloze o fotoojobu, o submisivnošću, o nekim dominantnostima … rekoh Bože ima li još kakva budala da mi uljepša ovaj dan? Stvarno ovo je previše za mene! E i tog ti lagano blokirah, piši i mnjauči materi koliko hoćeš mačak! Nešto razmišljam ima li ‘iko normalan ili sam ja nenormalna? Pa se priupitam kad je Bog stvarao ljude opet je stvarao slične. Ne znam je li onaj čovjek sličan meni ne daj Bože umro? … Za danas dosta, odoh se ukrcati u mirnu luku! …..