Kultura
Marija Librenjak “Zovu me Sjećanja”Zemlji… ki materi!
Zemlji… ki materi!
U kapljici vode na prisušenon izvoru
Blagu šta priživa pri’zoru
Veršanju krnjolca u polju.
Kiton žita s lita.
Okorilu i ispucanu… kad te s’rva suša.
Zelenkadi m’rlisa, osponjeni’ u gori .
Svakon brižini, ledinki u zaladici.
Zaorku u prančioku.
Vinogradu antikon, zaperku.
Ditetu u beš’ki i onomen žegarnon.
Starici ispo’ murve
Doklen nadovida desetice krunice.
Besidon starca, bagulini ispri’ vrata .
Plandovanju kosca…
do prizadnjeg otkosa.
Kad se snoća, vatanju banbauka.
Aškovanju zadrimalog ćuka.
Lađaru u bistron Cetini vodi.
Ćarici u antrešenju.
Mlinici u bršljan zareslon…
Snin šta obnoć predaju…
Zemanin milin kripe bekinu …
Anbaru, komaštron… jarebici…
Klupku pređe,kudilji, vr’tenu…
Babinon sukancu.
Samoniklon stini, parapeti.
Farbon jeseni…lušanon čevulji.
Moštu berićetnon…rakiji,
Šta pomalako pirjon curi.
Svaku ti užancu.
Čeljadetu prez malicije.
Misečinon zajapurenon moru.
Uranku na planinskon dočiću.
Braniteljin tvojin rabrenin.
Granjsanju modrin sutonin.
Kruvu ispo’ peke,
Predikanju na didovon kominu…
Kadno se zima okiti mosurin.
Gospinon molitvi, našen ufanju.
Rič dikoju opiva po svoju
Srcen šta se pridat’ usudi…
Voljenon grudi, ki materi!
U Karakašici, 25. lipnja 2017.
Marija Librenjak
 |
OdgovorProslijedi
|
Continue Reading
