Mala kuća na brežuljku,
iznikla je iz kamena,
gradija je ćaća davno,
dok su bila zla vrimena.
Nama nije bila tisna,
niti smo se mi žalili,
u ljubavi odrastali,
svi smo u njoj sritni bili.
Uvik bi nam govoria ćaća:
Draga dico, simbol snage,
ovaj nam je kamen sivi
i u ovom kamenjaru,
samo pošten čovik živi.
Vridni naši roditelji,
podnili su puno muke,
radili su cile dane,
da nam daju kruv u ruke.
Žuljevite ruke ćaće,
pomilovat bi nas znale,
i majčine isto take,
zagrljaj bi topli dale.
Težak život, siromaštvo,
nije nama problem bia,
da budemo pravi ljudi,
tomu nas je naučia.
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 29. 01. 2019,