BALADA JEDNOG LETA
Nešto uvek želim znati,
da li se i ti letnjih čari sećaš.
Da li je ovo blud
dok uspomene ljubim
i slikama se našim opijam?
Sada je nešto krenulo ka tebi,
sve ono što je u meni dugo spavalo.
Na obali vazduh se raspevao,
mesec na reku senke svoje bacio.
U kosi tvojoj talasi dišu
biserje sija po vodi.
Pod plamenom zvezda
dve se ptice dodiruju kljunom,
sanjiva im srca drhte ispod perja.
Sada je sneg zatrpao reku,
leta su prošla,
ptice odletele.
Sećam se doba što je bilo,
u pesmu stavljam uspomene.
Ljiljana Skelić Vemić
/januar 2021./