Scena
KATARINA ZOVKO IŠTUK “POVEDI ME MOJ GOLUBE”
POVEDI ME MOJ GOLUBE
Poletio sivi golub,
spustio se ispod mosta,
Neretva ga dočekala,
ko najvećeg svoga gosta.
Iz sveg glasa on guguče,
golubicu stade zvati,
gugutanjem svojim glasnim,
poče joj se udvarati.
Kada sleti golubica,
on joj reče: Priđi bliže,
da zajedno gugučemo,
proljeće nam evo stiže.
Volim kad si blizu mene,
kad me tvoje krilo dira,
a kad pjesmu ti zapjevaš,
kao harfa da mi svira.
Golubica umiljato,
primače se malo bliže,
kad zapjeva pjesmu svoju,
do neba joj ona stiže.
Povedi me moj golube,
vodi me u gnijezdo svoje,
udvoje će biti ljepše,
udvoje će biti bolje.
Tad krilima zanjihaše,
poletiše ka visini
on je prati svojim letom,
dok nestaju u daljini.
KATARINA ZOVKO IŠTUK 
Mostar 18. 02. 2019.
Continue Reading
