Jagoda Savić “VRANA OD KOLAC NA KOLAC..

. Pojdo pa u grad…jos ovuj godinu pa da vatam drugi ako do t`g ne sretnem nekoga princa sto s ovej tacke gledista nec da moze al pusta nada poslednja umira… Majka me natovarila ko Mitino magare..

Tuj je banica sa zeljanik,krompir ,luk,meso,priklala i jedno kokoce te mi rece da ga munem u ladnjak…pa orasnice,pa onija kolaci na vodenicu,tegle s dzemovi i s ajvari…Toj sve u jednu torbu,u drugu moje stvari za obleklo .Kad pojdomo prema avtobus ona zgrabi i crvenu kofu sa sirenje…

Majke mori koj ce sve toj izede?Necu nosim toj ,vis li da cu i od ovoj da crknem,nesam ja magarac ako imas dusu…

Cero od ovoj sirenje odvadi za tebe a ovoj daj babi ,greota ,ne bi ona mrckala po tvoje jedenje da ne gladna…

 Majke ne ona tolka sirotinja a i stan vu placamo…nek si kupi…

 Nosi ,nosi sine…sevap je… Odvaj se uglavi u avtobus s onej torbe,majka mi doturi kofu te dok se namontira vec dobro odmaknumo…Preko put u sediste sedi jedna zena …vikali smo gu ..Vasilisa…zasto takoj pojma nemam kad vu ime bilo Todora.. Kosu digla uvis,ukopcala gu sa snale ,taman ko da si vu na glavu trmku turija…Obukla aljinu do zemlju,sama si gu sila…bila za toj umejatna…Gleda u jedan pravac i nikoga ne primecuje al mene bi toj bas bilo briga da ne zareza na mene…

 Glupaco,nemoj da mi gazis haljinu!!

 Ja stvarno u onoj vrtenje moz sam vu stanula greskom na aljinu sto se posteljala po pod u avtobus… Koga mori ti vikas glupaca?…pobesne ja.. Tebe,,,vika mi…ti si jedna nevaspitana devojka ,ugazila si mi na haljinu… More cek ja nesto tebe da kazem…Nesi ti posla na svadbu il moz i jesi al do svadbu si trebala obuces nesto drugo a ne si se razletela s tuj aljinu ne moz ljudi projdev…Dom si modu moduj… Dovatimo se tuj ,umal ni sofer ne izbaci…al da vi pravo kazem svi ljudi u avtobus stadose na moju stranu…Sve do Leskovac gu onakoj pobednicki cika s oci da mi pa nesto kaze al ona zamuce i rec ne progovori… Stovari se nekako kude postu,sofer me sam gleda ko krava tele …em sam se svadjala em onaj voznik dok izneso a ljudi pun avtobus… Majke,majke kvo mi ovoj napraji?…sapcem dok vucem ko magare… Ne mog naranim sirenjarku…torbe bi nekako i dosecala… Sreca pa ne mnogo daleko..deset put stanjuva da se odmorim ,sve mi onaj kofa prezili ruke.. Otvori kapiju a baba zaskilji otud pa pojde prema men a merak voj sto idem… Ono ako cemo po pravo ,ja nesam ni losa nego takoj ponekad me svativ lutke,obicno svi voliv s mene da se druziv.. Drugar sam ti ja brate mili do daske al nesto mi ljubav zakocila ko kad tatko zagvinta onaj nasa kola niz brdo.. Raspakuva se ja ,odvadi sirenje i odneso vu onoj restvo,baska tegle s ajvar i dzem… Baba usvitkala s oci s`m sto ne poleti.. Sto si mi ovolko sirenje donela?…ko pituje a zazinula u kofu reko ce zavuce glavu u nju… Zatoj da ne muvas po moje…ne moga ocutim.. Da mi umre Zivko…vika ona…ako sam nesto tvoje pipnula … Koj je taj Zivko pojma nemam…Muza ne imala a sinovi vuj beose Bogi i Dusan… Ulezo ja u sobu a ona kad se naraduvala na sirenje te gu na vrata… A pare za kiriju kude su? Eve gi…dado vu pa pomisli …sto mi majka i onoj naso malecko sekirce ne spakuva…njega bi najlak donela… Navece cu idem da vidim ovija moji iz folklor i onoga mojega crnoga Pejcu… Kad stigo tam pred ulaz stoji on i ceka… Razvukja usta od uvo do uvo ,s`m sto ne poleti kad me vide.. Janjo,sreco moja…dobro mi dosla…vika a s`m sto ne zaplace… Ce vis kvo sam ti iznenadjenje spremija rece toj pa otrca do prvu cvecaru i ete ga otud s lepo umotane ruze… Lepo je moja baba Milena vikala.. Cerko uvek uzimaj onoga koji tebe povis voli nego ti njega… Babo mlogo si mi pametna…pomisli i uzo onej ruze te cunu crnoga Pejcu u obraz ,uzo ga pod ruku pa ulezomo gore na sprat kude ni Dusan ucija da igramo i kude mi je najubavo bilo… Jagoda