Jagoda Savic…..Oprosti mi sine 1….

Oprosti mi sine 1

Posle sinocnjeg poziva ipak sam putovao sam,pomalo slomljen zbog mnogbrojnih razloga koji su iskrsli u kuci moje zene i njenih roditelja,,

-Necu valjda ostaviti  majci decu da o njima brine i nocu…

-Znas i sam da ovde nije kao kod nas da danima odsustvujes s posla zato sto je umrla baba u sedamdeset petoj..

Pogledah u njene roditelje koji su i sami prevalili sedamdesetu i oni se zdusno slozise s cerkom da ovo nije bivsa Juga i da mozes lenstvovati a da ti to neko placa..

-Javi se i ti svom sefu jer se zamena ovde lako moze naci…posavetova me otac moje zene usput mi izrazivsi saucesce stiskom ruke..

Sef i sam bivsi Jugic mi rece da ostanem koliko treba…usput me i zagrli pa mi se ucini da mu  videh suzu  u oku…

-Dok sam sedao u auto, kog sam skoro uzeo na kredit potrca prema meni i tutnu mi u ruke sto evrica…

-To ne vracaj,zapali svecu i spomeni  moje ..rece i okrenu glavu u stranu da ne vidim kako mu brada podrhtava…

Prolece je vec uveliko zagazilo u Svici al su planine na koje sam usput naiazio jos bile pod snegom.Moj auto je sigurno gazio sve prepreke pred sobom i jos je mirisao na novo jer sam pazio da ni trun prasine ne padne na njega..Bio mi je to prvi i jedini auto u zivotu koji je samo meni pripadao..Pomislih da pustim neku muziku da mi ubije monotoniju i misli koje su navirale kao tajni hodnici nekog lavirinta al odustah…Klasika bi me mozda oterala u san a time i u neku provaliju negde na Alpima…Zabavna mi se ucini kao bolja solucija al su stanice hvatale samo stranu muziku a taj stranski mi se bukvalno zgadio lomeci jezik da savladam nemacki il kao po meni laksu i zvucniju varijantu francuski…Danas bih naucio reci ,sutra bi ih vec zaboravio jer mi misli nisu nikako bile na jednom mestu..Doduse u skoli sam imao francuski al me interesovo toliko da godinu provucem s nekom dvojkom…Ukljucih plejer sa snimljenom narodnom i sam sebe se zastideh …Majka mi lezi na odru i svi  cekaju moj dolazak da je sahranim a ja bih muziku uz koju se ljudi vesele i svadbe prave…uz koju sam i ja otisao u Nisku kasarnu na Panteleju..Setih se drugova s kojima sam zajedno bio i ne znam zbog cega me ponese secanje na odlazak nase cete u Leskovac na sahrani vojniku koji je poginuo u Sloveniji…Razlog koji je recen roditeljima je da ga je raznela mina na obicnoj vezbi gadjanja…

Jos uvek mi pred ocima lice majke koja zabradjena u crno cvili i ljubi sliku sina koja je pricvrcena na limenom sanduku…

Sa sahrane nas vuku za rukav da odemo na rucak i tamo nam majka daje bele peskire i ljubi nas u kosu ridajuci tako da ja ne mogoh ni vodu okusiti a kamo li nesto pojesti…

Taj beli peskir mi je kasnije uvek bio u torbi tokom celog rata koji je ubio jednu zemlju ,unistio mnogima detinjstva i mladost a vremenom obicnom narodu i radnicima i ceo zivot..

Sunce je vec zalazilo kad sam ulazio u Beograd…Zurio sam da sto pre stignem do stana koji sam majci iz drugog pokusaja  kupio zaduzivsi se pare od kolege Hrvata…Prvi novac za stan dat je prevarantima koji su se predstavljali kao investitori i graditelji stanova …nastavice se Jagoda Savic..