Kultura
Jagoda Savic……Ne ubijajte jelene
Prva pesma koja mi je izazvala suze u vreme kad sam naucila da citam bila je ova…Pesma je nepoznatog autora a ja i danas pamtim svaki stih…
Jelence
Raslo jelenče maleno,
K’o u polju cvijeće šareno.
Gora ga rosom pojila,
Košuta mlijekom dojila.
Jelenče travu gazilo,
U travi izvor spazilo;
Ne da se više dojiti
Ni hladnom rosom pojiti;
S bistroga pije izvora,
Draže mu polje neg’ gora.
Košuta gorom leleče:
Propast će moje jelenče!
Ne sluša mlado jelenče
Što majka gorom leleče,
Već ono skače po polju,
Ne sluti tešku nevolju.
Tuda je momče lovilo,
Jelenče mlado spazilo;
Hitro se strijelom bacilo,
Jelenče ljuto ranilo.
Jelenče pišti u gori,
Rana ga ljuta obori.
Košuta tužno leleče,
Mrtvo je njeno jelenče.
Ne ubijajte jelene
Ne ubijaj mi jelene
iz njihovih mrtvih ociju
Kapljice mira uzdisu
dusu zacele ranjenu..
Ne ubijaj mi jelene
Zid je zov njihovih
mokrih kopita
sto goru zelenu zelene..
Ne ubijaj mi jelene
srce ce puci kosuti i
Mladom nemocnom jelenku
jer oca nece videti…
Ne ubijaj mi jelene
taj divni dar prirode
jer te oni ne poznaju
a vole takvog kakav si…
Ne ubijaj mi Bozji dar
sto zemlju lepotom zanosi
jer on te` ne bi da moze
on ti cak i ne prkosi..
Ne ubijaj mi te oci
koje te ljubavlju daruju
jer u njih dusa sapuce
a tvoje puske caruju..
Baci tu olos iz ruku
Nahrani gladnog jelena
pomiluj nezno kosutu
ljubav je trava zelena…
Uberi cvece iz polja.
prosetaj malo sumicom
oslusni pesmu kosova
i smrt obrisi gumicom…
Ne ubijaj mi jelene
Svakog mi srce odboli
pogledaj oci deteta
i opet zivot zavoli…
Ne ubijaj mi jelene
nisu te oni boleli,
da si im dusu dotako
ti ne znas kako bi voleli.
Jagoda Savic
