Jagoda Savić “Moj Bog ne stanuje ovde……”

….

Napolju dan tmuran bez kise..Jutro nekako  odmice a ja osecam kao da mi mozgom kolaju nekakve  cudne sile…Sklapaju mi oci a ja bih da ih uporno drzim otvorene jer mislim ,,proci ce’..Ne prolazi ni onda kad krenem prema postici…Stajem na pola puta jer me noge ne slusaju a svuda oko mene magnetno polje koje vuce na sve strane…Nekako dobauljam do kuce ,zgrabim merac i kazem ,,zovi hitnu.”U tren nam na vrata dolazi policajac a odmah za njim i hitna…Tresem se nekontrolisano,hladno mi je a onda   uhvatim njegov uplaseni pogled pa osecam jos vecu slabost…Pita da bi mi skrenuo pogled…ovo ti radis slike?..Klimnem glavom a on kaze …savrseno… dok mi sestra meri pritisak…220 sa 129…Hvataju me njih dve pod ruku i krecemo prema kolima…Kazem mu…ne govori deci ,ne moraju znati da sam noc provela u bolnici…ujutru cu vec biti tu…Klima glavom a oci mu jos krupnije,pune suza i nemoci…Za koji minut smo pred vratima bolnice ..Ja bih da sama hodam al me trpaju u kolica i odvoze na prijemno..Odmah dobijam posebnu prostoriju..Opet mere pritisak i donose mi lekove…Sestra mi ubrizga nesto u venu ,prikopca iglu i ostavi je tako…Vade mi krv u nekoliko eproveta..Odlaze..Ostajem sama citavu vecnost,cini mi se al mi se svest polako vraca na mesto…Odjednom ocaj i pitanje…kog djavola trazim ovde?Umrecu ovde od svega daleko,nedostaje mi sve,poznata lica ,osecaj da pripadas negde,nedostaje mi kuca,sestra,brat,Zivko moj i moj Cvele…moji psici,moja Dobra Voda i Bublica…moje cvece ,moja Pustara…Nedostaje mi miris Radana…Sve mi moje nedostaje..Rasporedjuju sve pridosle po sobama i negde oko pola noci cujem kasalj…Cini mi se tu pred mojim vratima…Mislim …mozda je kineskinja koju sam vidla dok sam isla u toalet…Pre kaslja cuje se nagon na povracanje a zatim onako kao kad se pluca od kaslja cepaju… Moja majka bi rekla,,kaslje magaricu”.Uhvatim sebe kako masku prebacujem preko nosa a to nikad ne radim,cak ni kad mi u marketu prodavacica pokaze da pokrijem nos..Nekoliko trenutaka mir a onda opet onaj nagon na povracanje i iscrpljujuci kasalj..Djavo mi ne da mira pa gvirnem kroz oskrinuta vrata al nikog nema od bolesnika u hodniku…To je sigurno u prostoriji do moje..Vracam se u krevet a sestra opet dolazi po krv…Katerin se zove a ja pokusavam da se nasalim i kazem joj..ti mi svu krv uze …krvava Katerin…Smeje se…Moj ocaj nesta pred blagim pogledom onog plavokosog devojcurka..Dolazi cesce i smeje se onako od srca dok me onako prikopcanu proverava na monitoru..Negde oko dva posle ponoci ,dolazi doktor i pita me zbog cega sam ovde…Pricam mu a on kaze…sve cemo iskontrolisati…Pita me jos ,,dal u kuci nemam problema?..Odmahnem glavom jer je zaista sve u redu…Odlazi i on i sestra a ja pokusavam da sklopim oci i usnim bar na tren…Ne polazi mi za rukom..Kaslja vise nema..Premestili su je negde gde nece plasiti druge jer su dovoljno svi sludjeni i zaplaseni…U pet pred zoru dolazi rasna crnkinja u ljubicastoj uniformi ,skuplja moje stvari ,malo se divi mojim natikacama(klompama) i krece moj krevet zajedno sa mnom duz lavirinta…Mislim se da je nas ,,dom zdravlja” u Leskovcu projektovao neko ko  je bio u ovoj bolnici samo je malo uprostio…Ide moj krevet duz lavirinta pa liftom,opet lavirint ,jos jedan lift,hodnik i soba..Soba sva u belom,ispred televizor,daljinski za poziv ako mi ustreba nesto,kupatilo samo za mene…Dva medicinska brata..Latinosa… ljubazna do servilnosti…Donose mi kutiju sa priborom za higijenu i bolnicku spavacicu sa roze cveticima..Pitaju me dal mi treba nesto…donose ohladjenu vodu i sipaju u casu…Opet mi mere pritisak…Pozvace me  …kazu mi.. da im kazem sta cu  za dorucak a ja se setim da sam predhodnog dana popila samo solju mleka…Osecam se bolje,plasim se da mi se ovde nece dopasti toliko da ostanem bar neko vreme …Smejem se sebi jer ovoliko paznje i ne treba za samo jedan dan…svakako cu pitati doktora da me veceras pusti kuci..Odjednom se setim dece i krenem da pritiscem dugme za pomoc…telefon mi treba…Moj mobilni sam ponela skoro prazan jer nisam znala ni gde sam a mislila sam i da ce kad mi stabilizuju pritisak da ce  me pustiti kuci…Dva brata Latinosa donose tri telefona al nijedan nema izlaz dalje od bolnice….Hitno mi treba punjac jer vremenska razlika se priblizava i znam da ce nastati haos…Gde je majka?Umrla je a necete da nam kazete…Dolazi doktor…Moj pritisak opet skace,spusta se..Pita me …ja odgovaram..Pita me recenicu kojoj ne mogu da uhvatim smisao i ja zacutim…Kazem mu da mi engleski nije bas najbolji…Pogleda u mene onim slovenskim ocima i pita…a ruski?Odlican kazem..Govori mi  sta ce sve danas proveriti kod mene a meni nekako drago sto sam ovde na kraju sveta pronasla nekog naseg pa makar to bio i Rus…nastavice se…Jagoda Savic