Uncategorized
Jagoda Savic…..Ljudi moji, hvala vam i ljubim vas od srca…K`d dusa zgasne
U moru teskih desavanja ovih dana, najzad jedna prelepa vest…Ovo su korice mog novog romana po ideji mog kolege pisca Jovana Dimitrijevica i dizajnu Stefane Stanivuk Veselinovic pesnikinje i divnog coveka …Ljudi moji, hvala vam i ljubim vas od srca…
K`d dusa zgasne
K`d te neka sila zafrljaci s ciculu i udari posred srce ,izgubis dah,ne moz` gutas i ne moz` vodicu da se napijes kako valja znas da ce se moz` i povrne dusa ,moz ce se zaledi il ostane da cmaji dok gu neka lepa ves ne podigne…Cekas tuj lepu ves ko ozebal sunce,noc ti se napraji godina a d`n ti duvari od kucu naprajiv malecki i teski ko olovo koji te pritiska s`am dusu da ispustis….Nada je znala da lepu ves nema od kud da cuje a lvu Milena leze ko melem na ranu…Krotka,mudra,,muvana pod vodenicni kamen nekako ko da vu je dusu lecila,rane povivala s reci,,,Imala je Nada i rodjeni al cu da po selo mlogi od nji vikav ,,kako radili takoj im se vrnulo” i dize ruke od nji..
Cetiri spomenika dokarase u groblje….Zorica je svaki pazljivo odabrala…Tatko i majka su imali posebni jer ne tela da vu i t`m na onaj svet (ako ga ima) glodje koske ako vu gi je za zivot glodjaja…Odvoji im i slike…Milena mlada i jedra s prevez preko glavu stoji ko neko siroce pored stasitoga momka sto sedi na seliju stolicu…Ni pogled ,ni sreca,ni ljubav nesu se videli na sliku…samo dva stranca daleko t`man da se ne videlo da su silom podvojeni jer nikad nesu ni bili jedno…
Jovanov spomenik bese najubav…na njega slika i onaj njegov ubav osmeh ko da su cekali koj ce prvi dojde na grob da se izorativ,muke da se ispricav,zal za silom prekinut mlad zivot koji e posja sa stranu s koju ne trebalo ide…Mlados te zacas moz okrene onde kude ti mesto ne…Njemu je il bas tuj bilo mesto il mozda pa ne da je Zorica posla s njega ,al toj nesu oni odlucuvali nego drugi…
Zorica posipa s kamenje grobovi i oivici gi…Turi i tesku klupu i ostalce da toj ne pokradnev selski mangupi…
Onakoj noseca sedela bi tuj na klupu i gledala u onej oci koje s`m sto ne progovoriv…
Pored njegov turi i Nadi spomen za zivot ko i majki…
Nudi se Sveta da vu pomogne al ona odbi jer je po njega isaja buljuk deca a trebala se i nova kuca praji …Nada mu prodade tuj odma iznad njojnu kucu dvajes ara i on krenu s izgradnju…Uzeja je neki majstori Crnotravci te ljudi za jedno leto turise kucu pod krov i omalterisase gu i s polja i iz nutra..Zorica je vise bila tuj jer je znala da Zumra vodi rabotu tamo ko da je i ona sama tuj…Jedan Zumrin sin vec bese upisaja fakultet za doktora te ona cim videse Zoricu grabi gu za ruke i celiva gi…Zorica vu se jemput i naljuti i zapreti vu da toj vise ne raboti…
-E Zorice moja,da te Bog ne turi na moj put koj znaje u kakav bi brlog bila i ja i moja deca…Pogle gi s`g…Prvi doktori cigani iz Leskovacku Sat malu…Pogle ovoga postaroga…Ni glumac mu ne ravan,a tek kolko li znanje ima u onoj ubavo celo,cune ga majka njegova u strokavu siju…
Ne se zamlatuj,zasto strokava kad vidis da je pedantan i cis?…
-Zatoj ti celivam ruke ,bija bi strokava da nesi ti bila.
-Da nesi ti bila ja koj zna kude bi zavrsila i zatoj cuti….smeskala se Zorica i prigrnula bi Zumru onakoj od srce…
Sansonjer je bija meta na svi koji su mu zavideli sto na uspeh ,sto na lepotu…Novine su i dalje svaki d`n pisale od njega i od njegove izjave a on je s pognutu glavu pricaja sudiji kako je znaja da mu Stevan odrzava zenu dok on ne tuj…
Jedan od Stevini drugari ,prati anonimno slike sudiji i ovaj se zgranu…Onoj sto je videja na slike bilo je ravno za drzavni skandal te po njegovu volju poce sve manje da se pise od sansonjera…
Obrnu se on na svoju rabotu al ovaj put je Milica bila uvek uz njega….Njegova ljubav spram nju bila je tolka da nikakva bruka i skandal ne mogla da gu poljulja…Ostade samo jedna velika mrlja na njegovo ime i sumnja da je on kumuvao na ubivstvo svojega drugara i cuvara…Nista vise ne bilo ko pre.Istrazivanje od ubivstvo Stevanovo se obustavi…
Zorica je mogla al ne tela da c`cka i da zalazi u taj krug ljudi jer im po nista ne bila slicna…Steva je s`m biraja toj drustvo a ona tuj ne spadala…
Jemput dok je setala po Jelisejska polja s`g vec u sedmi mesec trudnocu srete Dusana s neko devojce…
Pricali su na francuski…
On gu odmeri i odvoji se od devojce te vu pride…
-Moje li je?
-Moje….rece ona i produzi…
On se okrenu ,jos jemput gu pogleda i pride te prigrnu devojce…
-Sve umem i znam al musko da utrevim numem i to ti je…pomisli ona u seb` i nasmeja se sama na sebe…
Vazda biram sa srce a mozak pustim na otavu….S ruku pomilova stomak i poce sapka nezno na onoj malecko sto ce vu bude zivot i borba za njega….Oseti kako vu se neka milina siri po srce…Dusa je pa buknula…nastavice se Jagoda Savic… 
Continue Reading
