Jagoda Savić “Lipa 1

Stajala je pod lipom kao i svakog maja kad bi osetila miris cveta..Njena pomucena svest pamtila je taj miris i tu lipu koja je jos uvek stameno stajala uprkos godinama koje njenom razumu nisu znacile nista…Preko puta lipe sa glavne ulice sirio se put ka skoli i kapija koju bi vratar vukao metalnom sinom i zatvarao cim bi i poslednji djak prosao tim puticem po kom su sva deca veselo ulazila u skolu i jos radostnija izlazila iz nje.. Dobila je u srednjoj skoli praksu u jednoj prodavnici obuce..Danima je dolazila ,radila sa jos nekoliko prodavacica koje su prihvatale salu razdraganog sefa pa je mislila u sebi da je odabrala odlicnu skolu i svoj buduci poziv jer o polasku na fakultet nije ni razmisljala kao i dve starije sestre koje su bile trn u oku ocu koji je besomucno zeleo sina..Uvece bi kasno dolazio kuci ,ponekad pijan skroz pa bi se uz psovke samo stropostao u krevet al bi najgori bio kad bi dosao kao polutan..Tad bi rukama zgrabio stolnjak i sve strovalio na pod a onda bi hvatao majku za bradu i siktao joj u lice dok su one drhtale gledajuci taj prizor.. Nesposobna si fuksetino…govorio joj je .. Svako ce sina ispratiti u vojsku samo ce moja slava zgasnuti zbog tebe .Majka te rodila da za nista sposobna nisi…stezao joj je bradu ,nekad je samarao pred cerkama koje bi mu visnule na rukama i placuci molile da je ne dira.. Iscrpljen od dranja ,udaranja ,trazio bi veceru koja je vec bila na podu zajedno sa polomljenim tanjirima i razbacanim posudjem.. Majka bi mu onako izudarana sekla suseno meso i donosila sir koji je od majke donosila iz selo i to samo onda kad bi joj on to dozvolio.. Kad bi zaspao molile su majku da ode od njega i povede ih sa sobom jer je radila i imala svoj dinar al ona bi pokusala da ih umiri govoreci im da ce mu roditi sina i da ce mir opet zavladati u kuci.. Znao je on ponekad i da ih iznenadi donevsi im iz kafane cevape i pljeskavice,sopsku salatu pa bi svi vecerali ,gledali u njega kad ce da se nasmeje a onda bi danima zivele drzeci se za te malene trenutke srece koja je redovno zaobilazila njihovu kucu..Majka je uvek nekako cak i na poslu isla zarozana sa kratkom frizurom koju godinama nije menjala,razmisljajuci valjda da ce ga umilostiviti time sto ce nipodostavati sebe… Jedne veceri kad je polupijan nahrupio na vrata i dohvatio se majcinog vrata ,cule su samo njeno tiho …Ne diraj me ,noseca sam.. Na trenutak je postao trezan ,poceo da je grli i da prislanja lice uz njeno dodirujuci joj oko iz kog je redovno tekla suza jer ju je jednom tako nezgodno udario da joj je oko redovno suzilo i kad je sve bilo u redu… Kako se ti ono zoves?jednom je upita sef dok je redjala tek pristiglu robu … Dragana …ona ce i ne gledajuci u njega.. Lepo ime,jos lepse devojce…on ce ..jos kad bi me pogledala tim okicama.. Okrenula se prema njemu i nasmesila se.. Nekako ga je prihvatala onako kao i ostale radnice,veselog,sarmantnog coveka koji je redovno zbijao sale,najvise na svoj racun…Bio je to muskarac u ranim cetrdesetim,negovan i uvek oran da im priredi neko lepo iznenadjenje.. Donosio im je zrele tresnje ,one prve koje bi prodavci vezivali u buket il bi im za praznik zena kupovao cvece a nju nije nikad odvajao od ostalih koleginica koje su s njim radile godinama.. Nekad im je donosio sampite koje bi ,,komsija ” poslasticar pazljivo stavljao u papirnu kesu i uz svaku sampitu stavljao po jednu plasticnu kasicicu… Bezbriznosu u pauzi dok ih je on menjao uzivale bi u slatkisu a on bi odgurnuo plasticnu zavesu koja im je odvajala malenu prostorijicu od prodavnice a onda bi gurnuo prst u belu masu i koju dotakne obrisao joj prst o nos ili obraz…Smejale su se dok bi brisale slag a trenutak jednog takvog opustanja bio je lek za njenu mladu,izmucenu kucnim prizorima ,dusu.. Jedva je cekala vreme kad ce krenuti na praksu jer bi tamo imala mir i radost ,postovanje i prihvatanje.. Gago..idi pogledaj …imas nesto u svom ormanu…jednom joj sapnu na uvo da druge ne cuju…Bili su to limeni ormancici gde su drzale svoju radnu odecu..Svaka od njih imala je kljuc al nijedna ih nije zakljucavala jer nije ni bilo neke potrebe za tim. Ona polako otvori ormancic i tad ugleda kesu na kojoj je pisalo Robna kuca,,Beograd”..Otvori je i ugleda kutijicu u kojoj su bile malene ,zlatne minjuse sa crvenim kao krv okcetom..Oci joj zasijase od srece jer nikad od nikog nije dobila poklon cak i kad bi majka za njen rodjendan zbogovala neku jeftinu tortu ,koju bi sve tri smazale dok otac ne dodje i ne poludi sto se obelezava dan njegovog neuspeha i propasti.. Vrati kutijicu u kesu i kad se vrati nazad samo zahvalno pogleda u njega i nasmesi mu se.. Pred Novu godinu radio se popis robe danima ,da bi u Novoj usli cistog racuna pa joj on predlozi ozbiljnim glasom da ostane i posle smene da odrade popis zimske obuce koja je bila spakovana u desnom krilu prodavnice..Ona ga zamoli da je pusti samo da ode na petnaestak minuta da se kuci javi ..Sneg joj je skripao pod nogama dok se vracala jedva umolejci majku da je pusti da se vrati nazad…Znala je ona da ce majka mozda izvuci deblji kraj zbog nje al nije mogla odoleti onoj paznji coveka kakvog je zelela za oca,druga,prijatelja i brata…Zene koje su radile popis onako umorne navukose svoje zimske kapute ,pozelise im srecan rad i odose kuci…Krenuse s popisom najviseg reda zimske obuce gde se ona uspentra uz merdevine i poce s prebrojavanjem..Ona je govorila a on pisao… Odradise i drugi red , kad to zavrsise dok je silazila niz merdevine on je pridrza oko struka i spusti je na patos.. Ona oseti kako joj buknuse obrazi od dodira njegovog al stidljivo okrenu glavu da joj ne vidi lice.. Skuvacemo kafu da se malo odmorimo ima se tu puno jos raditi …on ce kao da je malocas nije dotaknuo…Kad udjose u malenu prostorijicu gde su imali mali reso za kafu on se nekako cudno okrenu,dohvati joj lice rukama i usnama zgrabi njene…Pokusala je da ga odgurne rukama kad se od prvog soka pribrala al on joj je znalacki drzao usne svojima stezuci je oko struka i oslonivsi se svom snagom i svojim telom uz nju tako da ona prosto obamre i prepusti mu se ….Prvi ,dodir,prvi poljubac,prvi muskarac koji je stariji ne malo ,koji je ozenjen i ima dva sina koji su joj po godinama blizu,jer imala je nepunih sedamnaest….Krsila je ruke i brisala suze koje su joj se ledile na licu od hladnoce dok je zurila kuci da se pokrije toplim cebetom i da zaboravi …Nije zaboravila…Sklopljenih ociju dok je pokusavala da dozove san ,iznova i iznova je prezivljavala svaki trenutak i sto je vise detaljisala sve vise joj je njegov lik bio pred ocima…U mislima opet oseti onaj dodir njegovih usana,onu zedj koja je izgarala telo ,onaj njegov osmeh posle i zahvalnost u pogledu ponovo probudise sva cula u njoj…nastavice se…Jagoda Savic..