Jagoda Savic…K`d dusa zgasne 32

K`d dusa zgasne 32

Jedna se tuga dvaput ne meri,ne meri se ni bol onolko put kolko te put zadesi od jednoga coveka…Od coveka koji ti je ugasija zisku il pomogja pri toj sas svoju izdaju….mislila je Zorica dok je u novine gledala poznato lice….Osmeh s koji gu je docekuvaja,ruke prelomene koje su gu zgrcale dok vu se dusa stapala s njegovu u nju probudise onaj jauk od vuka….

Izmaknu se od kucu Dusanovu i pade na kolena…

Jovaneeeeeeeeeeeeee!zacvile sto moz…

Zasto Jovaneeeeeeee,zasto tugo moja neprebolna?…

Dan pred toj isprati radnice i na Zemru rece da od njin zajednicki racun digne pare,obuce Jovana i plati mu prevoz do dom…Toj samo nji dve znaju i crna zemlja…Znala je ona da je Zemra zamena za sav njojan rod i da sve sto nji dve znaju znaje jos samo Bog…

Pokusavala je ona da taj  odnos izgradi s njojnoga Dusana al bi uvek nalitala na zid,na kritiku il na neko neodobravanje…

U ruke je stiskala novine na koje klece dok je bol izdusuvala…B`s kad se pridize oseti da se nesto mrdnu …Ozive zivot za koji je samo ona znala da raste u nju…

Ponovo vu litnuse suze stapajci bol i rados u istu nit koja ucini da predja lici na uvrtkanu srvenu i crnu vunu…

Pozuri da zaraduje i Dusana…K`d uleze u avliju vide mu okrenutu  grbinu u supu i nekoga koga umiruje s ruku da po pol`k prica…

Pride im ko macka i jasno cu svekrvu kude vika na Dusana…Starku mi ne ostavljaj ovde…Malko ti sto si mi jednu babu doveja pa ces jos jednu….Ja od nju nec brinem a ti razmisli koga si ozenija i koj ce ti dete rodi…Da je bila dobra vec bi pet deca trcala po nju…

-Majke cuti…umiruvaja gu je Dusan..

-Ona na pare lezi,sve ovoj sto imamo ona ce ga pozlati…

-Za deca uvek ima vreme…Zdrav sam ,mlad sam..Ima koja ce rodi ako ona ne moze..

-Tej pare sto ima posteno zaradila,sije mu ga Djura …rece svekrva i pokusa da iskoci napolje al gu Dusan zadrza s ruku…

-Strpi se dok izvucemo koje mozemo posle cemo lako….

-Njojna majka gu neka tuj,nece vrses ako vu sipas tanjir da pojede a tvoj sin ce ti toj sve pozlati…

Zorica se skloni iza stub i oni iskocise uz dogovor da Zoricina majka  ostane tuj dok se ne najde resenje…

Sede na srcenicu od kola da se pribere i povata konci na sve onoj sto netemice cu..

Jabuka se pa rascepi na pola…

Pa uze novine i poglednu u Jovanovu glavu…Smejaja se na sliku…

Znala je ona da ga svaki d`n turaju u novine zbog sansonjera i njegovu zenu….Boleja bi vlas u Francusko za nekoga migranta koga su nasli na djubre da se tuj ne uplelo celo vrzino kolo od poznati ljudi koji su bili nesto u zemlju…

Kad uleze u kucu zatece prijateljice kude pricaju…Njojna majka je bila obucena u gradsko te vu se cinilo da vu suknja ne dovoljno dugacka i non stop gu je potrzala na dol dok vu je prija pricala od cilimi i crge kako se tkajev u Macvu…Cinilo vu se da je majka privatila pricu da ce ostane tuj i da ce Zorica placa neku zenu da brine od nju..

-Tuj smo i mi prijo….govorila je svekrva..

-Ce te cuvamo ko nasu…

-Moj Josim mi je tamo u selo …pocinjala bi majka ko da gu je Josim na kolena klackaja a ne utalozuvaja cim mu se iskrivi…

-Ne se sekiraj za njega …tesila gu je zena sas zmijski jezik…

-On je odsviraja svoje…

-Znam al pa mi nekako grtko k`d  se setim da nema kuj svecu da mu zapali,spomen da mu digne…zaplaka se majka…

-Majke zbiraj dzopke idemo da Josimu zapalis svecu i spomen da mu podignemo…Zorica ce…

-Kude cete s`g,treba Dusana da pitas dal ce ti dade da ides…

-Pogodija je njivu treba se plati,zackilji svekrva u nju..

-Nek plati ,ja mu ne branim…

-Toj sto pricas od pustanje ,nesam ja kuce da me on pusta il ne pusta…-Ja idem a moze i on ako oce kad se vrnu sas Svetu…

-Oni morav tuj njivu da pogodiv danas..

-Nek pogodiv…

Zorica poce zbira majkine stvari sto vu kupila i poce gi redja u kufer…

Deca Svetina i Radojkina su se igrala po avliju k`d se oni vrnuse…

-Idemo u selo…rece Sveti…Tatku spomen nesmo podigli…

-Majki dom nesmo nasli….

De snao ,nasi smo,neka gu kude nas…ripi svekrva…

Dusan je samo gledaja kako Zorica uvrljuje jedno po jedno u kola…

-Koje toj rabotis ,zeno?pita gu kad su se svi smestili  u dvoja kola…

-Moz i ti s nas ako oces….rece mu nekako gledajci kroz njega..

-Ides na saranu onome kockaru….

-Boli te za kriminalci i onija sto ….tuj se zagrcnu a ona dade gas…

U prvi grad stanuse u postu i ona viknu banku njojnu…Sva ovlascenja na Dusanovo ime ukinu…

-Nek trosi  njegove pare za njegove njive…prosapca i okrenu kljuc.

Pa oseti kako se zivot mrda u nju i srce vu se napuni s ljubav…Znala je da ovoj sto raste u nju je samo njojno i da ono nikad nece da gu uape za srce….Po nju je isaja brat koga je na srce nosila …Brat koji vu je ucinija zlo al toj  je platija s mlogo visoku  cenu…Brat koji bi za nju dusu s`g daja da mu gu potrazi….Isaja je s dobru zenu i  decu  spojenu u jedan rod i jednu ljubav koju su pokazuvali  jedni spram drugi…Srce vu je bilo puno iako je del od jabuku ostanuja tamo kude mu je mesto a onaj sto ga je tolke godine zalila s`g teg doodi na z`l….nastavice se Jagoda Savic…