Jagoda Savic…K`d dusa zgasne 19

K`d dusa zgasne 19

Steva je retko kad razmisljaja koje mu se s dusu zbiva…..Sve novo je uzimaja ko dar od Boga ni sam ne znajci kolko svako njegovo ustupanje na zivot njega udaljava od Boga….Sram i stid je ostavija onuj noc k`d je pristaja da bude kupen a i dalje je stojaja u zivot ko siljeze s etiketu na sebe kude pise ,,kupi me’..

Cesto je isja kude sansonjera i Milicu…Ona je vec sebe skupo prodala al toj nekako ispegla kad mu jed`n d`n pokaza prsten pun s dijamanti i rece da ce se odava za sansonjera…

Stevu nesto zignu u srce ,neki stra mu projde kroz zljucku jer dogovor ne bija takav al k`d on rece Milici da toj ne fer ona se smota oko njega ko zmija u spavacicu od saten bez ic nista drugo na nju…Sansonjer je bija u drugi grad. Pevaja je okruzen s zene koje su ga gutale s oci al on je vec bija sludjen da mu Milicine oci nesu izlazile iz dusu…

Volim te …sapcala je Milica Stevanu dok je on po prv put pomislija da je mogja on s nju i bez ovoga picana da se gura kroz zivot ,sam s Milicu…

Volim te …Uvek ce me imas kad oces…govorila je mazno se uvivajci ispod njega dok je on premiraja ko pile uvateno u kucine…

Sansonjer je s koncert otisja u prvi hotel s jednu plavusu koja navali od vrata na njega da cel noc ne mogja da uvati dremku….Zorom ga limuzina doveze dom…Malko oseti kajanje sto je zavrsija tam kude mu bas nesto ne ni bilo potrebno al navike se tesko otkacav…

Milica je lezala u njin veliki bracni krevet ciji su rubovi bili optoceni sas zlato u svilenu spavacicu pokrivena sa svileno jotgance….Cunu voj golo rame i zavuce se pri nju..Prebaci vu ruku preko stomak i brzo utonu u s`n…Ona se pre toj samo malko promeskolji i nabi mu se u skut…

Tek negde posle podne se razbudise…Okrenu se ona spram njega i poce ga celiva saputajci mu kolko ga voli…On gu zgrabi i pprivuce uz sebe…

Dok su se tusirali pa se dovatise pod tus….Onakoj dipten goli jos neko vreme se setase po stan ,pise kafu dok je posluga letela na sve strane spremajci veceru nakoju su trebali da se zberev ljudi iz visoko drustvo…Zene su im postavljale jedenje s oci uprte u zemlju dok su oni veselo cavrljali i ispivali viski…

Dojdi da ti pokazem nesto …uvati gu on za ruku..

Na fotelju u njegovu radnu sobu kude su bile knjige,njegove ploce i svi njegovi trofeji stojala je prelepa ljubicasta aljina  i sandale na stiklu u istu boju..Na fotelju je bilalepo upakovana kutija koju ona otvori s lepu negovanu ruku…Ljubicasta boja ogrlice vu zaseni oci…Dragulji i ametist su se presijavali ko sunce kad vrlji najlepsi zraci jutrom…U drugo kutice iste boje zlatan prsten s ljubicasti kamen…

Ovoj ce veceras obuces ,doodu nam gosti…valjda sam ti rekao pre neki dan…

Zaboravila sam ….rece i uvi se uz njega ko lukava macka…

Znala je ona da ce dodjev a znaja je i Steva…

Zorica je vredno nadgleduvala narudzbinu koju dobise zorom a ona je bila tolka da vu se cinilo da nece stignev sve da zavrsiv na vreme i upakujev kako treba…

Ovoj neki sigurno svadbu pravi kad mu trebaju ovolki kolaci i torte…mislila je al gu ne billo briga za toj…

Ovija Francuzi nesu ko mi…Nase svadbe se praviv danju a oni nocu pojedu sve ovoj…Ko li posle spijev?…govorila je Ciganki dok su zajedno ukrasavale tortu…Radnice uglavnom nase s Balkan jurile su da se sto pre sve zavrsi…

Kad malko odanuse zaustavi se isti onaj kombi sto jutros dojde po narudzbinu  i iz njega iskocise nekolko muskarca koji sve onoj paznjivo poredjase…Zorice tese da im pomogne al oni rekose da ne treba…

Isplatise gu i odose…

Rekose vu kad vu pare dadose da je preko tej pare cas za njino trudenje…

Zorica poce broji pare …K`d zavrsi zinu od cudo…

Zene doodite ov`m da razdelimo ovoj na ravnu sas…Zbrase se oko nju a ona na svaku dade del te i one zinuse…Njine dve mesecne plate su im bile u ruke..

Kuku Zorice ,ja ovej pare ne smem dom da odnesem,muz ce rekne da s`m se kurvala …poce jedna a s`m sto ne zaplaka…

Znale su one da nju muz maltretira i da pije i sve su gu stitile ko sestru rodjenu…

Neka gi ovde…Zorica ce…Jutre ce gi odneses u banku…Sve sto dom nesmes da odneses turaj u banku…rece vu…Jed`n dan ce ti toj mlogo znaci…

Ce pojdes i ti s mene,numem ja toj…

Cu pojdem…jutre nece bude ovakva navalica…

Kad sve dovedose u red,cel njin maleccak kolektiv se zbra na jedno mesto i sve se zagrlise…Zorica s`m sto ne zaplaka…

Fala ti babo moj…prosapta podizajci oci na kud nebo…

Ciganka je ostala s nju jos neko vreme,kad si radnice otidose…

Zeno Bozja ,rece vu…s`m Bog mi te pratija u moj zivot…

Koje bi od mene bilo da te slucajno ne upozna?..

Rmbacila bi po onuj mesaru,potucala se s deca od nemilo do nedrago..

S“g i kucu imam i deca mi u skolu idu…C`k i limuzinu vozim…Koj bi toj rekja t`g da ce budne takoj?

A kvo bi bilo od mene da tebe ne zivot ne doveja na moj put?

Koje bi bilo da ne ostavi sve i krenu s mene i da mi onaj pasos  napravis?

Sedele su takoj cutejci jos neko vreme u poslasticaru koja je bila nova,opremljena sa sve sto treba da u nju dvaes zene zaradjujev lebac za svoju decu..

Ej znas koje s`m zaboravila?

Koje

Moji dukati da otkupim.

Glasno se nasmejase obe dok su se palila svetla velikoga Pariza…

Jutre cu uznem ovaj ovde a onija dva cim otidnem prvi put u Beograd…

nastavice se Jagoda Savic…