Jagoda Savić….Kad dusa zgasne 30….

Kad dusa zgasne 30

Glup si.Procerdao si sve sto si zaradio da bratu napravis kucu u koju nijedan od nas nece da ulezne…nervirala se Zorica dok je Sveta cutao zut i siv u lice ko da ima neku veliku bolest…

Dogovorili smo se da bude na dva ulaza i da majka i tatko budu u moj del…Pracaja sam mu i pare da ima da im kupuje za jedenje…Sveta ce dok mu vrela suza pade na usnu…

Kad si se dogovaraja ? planu Zorica…

Pisaja mi je pisma kobagim oce s brata da ima kucu zajedno…Pisaja mi je da me voli i da ubavo cuva roditelji….

A kad je tatko umreja sto mi bar toj ne rece kad si s djavola tikvu sadija iza moju grbinu…

Izedem te ,ako sam za toj  znaja da me onaj odozgor odma utrevi u glavu da ti se u sina ne kunem…

Pa zaplaka od nemoc a Zorica oseti kako vu srce popusta te pride do njega i zagrli ga ljubejci ga u kosu….

Brate moj posteni…Zal mi je sto za olosa procerda godine al ce naprajimo mi za nas kuce…Ne brini se…On jos vise zarida od nemoc i od glupos sto je veruvaja nekome koji ne za nikoga marija sem za svoju guzicu…Jos povis mu bi zal sto je izigraja sestrino poverenje a ona mu je lebac u ruke dala i svu srecu koju covek moz da oseti…