Kultura
Jagoda Savic….Boza Majmun…
Boza Majmun
Od jucer me zub zaboleja ,sam mecku sto ne rodim…
Majka mi rastopuva voskovarinu te buta u supljinu al ic ne pomoze i ako mi je taj voskovarina po zubi rsum naprajila te mi usta ko da sam u nji vrljaja petarde..
Naradjala ni po onaj sumljak te kad ni nesto uzboli ona vari cajevi a tatko vatase cele kad se za neko drvo uvatu te smo imali i po neku teglu s med a i sace i tuj majkinu voskovarinu..
Zubar ni je bija Boza Majmun i njegova kljesta zidarska,pa kad ti uvati bolan zub mora ga udrzi dok ne iskoci ,ako ga slucajno pusti ne vadenoga ,uvatis prklicu da te ni djavol ne moz stigne…Posle se onakoj krvav i pun s boleske druskas od zemlju dok te ne uvatu i pa napipas Bozu Majmuna..
S Bozu su ni plasili cim naprajimo neki pakos.A tek kad ni povedu kude njega ,cim skrenemo prema njegovu kucu zgrabimo se za prvu mazuriku i ukopcamo i s noge i s ruke ,urlamo iz glas ko da ni kozu deru dok ni uz prut otkrpu od drvo.Kukamo mi i posle dok ni turu pod misku a mi mlatimo s noge ko da ce ni da Bog prosti nadevaju na kolac..
Cim uleznemo tam onakoj baldosani odjemput zacutimo i ni bekac..
On tura onaj kljesta u vrucu vodu jerbo pre vadenje od moj zub tuj na zubarsku stolicu je sedeja deda Petronija sa svema ametom zuti zubi i toj sam onija sto ostali dva- tri..
On odma umotuje vilicu s baba Darinkinu krpu i dok iskaca vika ..sledeci..
E takoj taj sledeci sam ja ..Neki su prestanjuvali da bolu od majkinu voskovarinu a posle se sve izlomiv i ostanu sam celjubine i koren..Negde i ostane i neki crn patrljak pa kad se nasmejes krijes usta da se svet ne zveri..
Ja kude zapuca s pricu ne moz me stignev do Petrovac..
Reko Petrovac a tam je onaj sto vika ,,Pod mac ,bato”.
Kako god okrenes i kude da stignes nagraisaja si i sija ti visi od konac ko na petla..
Otido ja takoj zorom da onaj zub vadim al kude pravcijatoga zubara..Naceka se dobro dok se dize i otkljuca kapiju..
Raboti privatno..
Kude si vika navrl,ne moz spijemo od tebe?
Umre od boleske, vikam i pokazujem mu zljebinu..
Toj ja ne mog vadim,nema za koje da ga vatim,mora se operise… Nemoj doktore dusu ti izedem ,vataj ga kako znas i kude ti je najlakse,ne pracaj me pod noz…
Ne mogu…rece i zakljuca kapiju.. Gleda ga ja zalostivno al on okrenu grbinu i vrnu se u kucu..
Kude cu ,sto cu …otido u Dom na Zdravlje.. T`m jedan siskast doktur me turi na stolicu,ne bi rekja da je iz srednju skolu iskocija.. Sestro…vika…krni mu nekciju..
Ona uleze…Sve mi se uz onej boleske ucini da je pevala negde na televizor.. Nokti dugacki ,uradeni u razne boje,trepke velike ,vedje vestacke,zubi beli ko sneg,kad se nagrnu nad mene ,pola vu siske vido i one napumpane,usne ispupcene..a suknjice kolko moja saka,baska cizme iznad kolena a napolje sunce upeklo..
Krnu mi nekciju u dolnju vilicu..
Ne tuj …vikam…ovaj gore me zub boli!
Sve ti je toj isto…iskoci pred vrata i cekaj kad te viknem.. Sedo na onuj plasticnu stolicu al mi zubi nit trniv nit odbolujev.. Posle pola sat ulezo i doktur me zasede pa kad zgrabi onaj kljesta pa kad poce vrti ,umal cudo ne napraji…
Vika…pljuni..
Pljunu ja kad ono koska ispade,pa pinu vodiu ,jos jedna..
Kvo je ovoj? …vikam ..ti si mi koske pokrsija..
Tako mora da budne…
Cek …reko…da te pitam.. Umreja li ti je neki od vadenje zub i odma mi davaj adresu..
Neje jos niki a da ti pravo reknem ,ti si mi drugi pacijent..
A sto ce ti moja adresa?..
Da te moja deca tuzu ako umrem a i taj je jadnik mozda umreja al ne uzeja adresu.. Odvaj se dom dovuko,glava mi ko Cocin bubanj… Eve me lezim i cekam mresku.. Ako dojde cu vi javim.. E kude si moj dobri Bozo Majmune?…. Jagoda Savic
Moje male duse su znale da recituju pesme sa sest godina i to Santica,Ducica,Ilica da bi me vaspitacice zvale na raport jer to nije primereno njihovom uzrastu…Nisam marila za to jer pored tih pesama znale su same da citaju bajke,da pisu slova pre polaska u skolu…Znale su tablicu mnozenja bas kao i ja nekad u njihovim godinama…Odrastale su uz programe primerene deci a znale i mnogo toga sto znaju stariji od njih..U kuci se znalo ko je dete a ko roditelj..Svaki pokusaj zlostavljanja u skoli smo sprecavali u korenu jer deca nisu nista krila od nas…Sad su to mlade zene,doktori nauka…Ponos i svrha zivota..I sta bih rekla jos na ovaj dan kad je moj rodjendan a on lici na ovo dok tamo neke druge majke cvile za svojom decom…Draga decico ,andjeli mali ,oprostite nam svima jer ne znamo sta cinimo necinjenjem..Oprostite nam sto smo dozvolili zlu da zagospodari nasom zemljom.Oprostite nam sto nikad necete biti ocevi i majke i zipati svoju decu na kolenima,uciti ih pesmama i pricati im bajke da bi kroz zivot gradili svoje bajke..Oprostite nam sto smo dopustili da nas pokradu,otruju zemlju i vazduh a vas ucili da su kriminalci i zene lakog morala primeri koje treba slediti da biste bili bogati i kul po novom zargonu..Cak su i skole podelili na skole bogatih i siromasnih…Oprostite nam bar vi ako mi ne mozemo sami sebi..A eto jednu majku su danas na njen rodjendan podsetila deca da svo vreme provedeno s njima u toku njihovog odrastanja nije bilo uzalud…
Continue Reading
