Iz Rukopisa Mije Ćosića Direktora(Ćosićpromex) iz Usore”,12.12.2024god. Blagoslovljen današnji dan.”

ZNAM ŠTA JE SREĆA

Lice mi gori, obrazi bride,

nemoć u telu bezživotnom.

Bačena pod noge na pladnju života ili smrti,

skamenjenog pogleda u vetar pričam.

Merim težinu svake moje reči.

Merim i režem.

Gledam,

a pogled slep u ni u šta zarobljen.

Vapaj glasovit svoj ne čujem.

Uzburkano nebo sivilom obučeno,

draži moju bol.

Reči se rastežu u beskraj.

Hladan znoj

pod naletom vrućine

čelo mi rosi.

Čekam i ne dišem,

životu dajem da ispuni san.

Znam šta je SREĆA.

Ne vidim je,

al čekam…

Ljiljana Skelić Vemić