Iz Kuta “Zlatiborske” Kraljice Jelene Marić “ nedostizna (sam ti) bila…..”
Sretnes li me,mozda…jedne noci kako lutam sama… zastani,pomiluj mi kosu….
pogledaj me,nemoj samo proci….
znam, tesko je pogledati u moje oci …
u kojima ces videti samo rusevine nasih snova…
koje smo jednom zajedno sanjali….
nije nam se dalo najdrazi…znas i sam zasto…
Zastani kraj mene…uzmi moje promrzle dlanove…
poljubi ih kao nekad i nista ne pitaj…
samo me cvrsto zagrli …
znas da su mi tvoje ruke bile nesto najdraze….
samo te jedno molim, nemoj proci kao pored stranca …
jer onda necu znati …da li je ovo sto smo imali…
bilo java ili san….**
Jednom..daleki i tudji..odslušaćemo reči..ne pesmu..setiti se davnih uspomena duboko urezanih i sakrivenih u našim srcima..zaplakaće dvije duše nad sudbinom..tiho opsovati..i sa suzama će ponovo otići..ali nikad rastati..to su dve duše koje će uvjek jedna drugu osećati ma gde bile… s kim god bile..*** tropolje.info