BudNA
Opet su se godine
natovarile na usne
ne daš ni da usnem
bez tebe jutro .
Možda bi se
kava sama napravila
tisak vjetar rasprodao
lav hodao gradom
zaborav s nadom družio
i pržilo
sunce bi o Božiću
da dozvoliš mi biću
da te ne ljubi
ko zrelu jabuku
u zagrljaj ti se ne useli
kao u luku
na srce ko melem ne privije
Nije vjetar Jablanove lomio
to te noćas
grlih
ko vlat pune mjesečine
u moru ptica
udomljavajući oluje
Jel me zora čula
dok
na usni
usnih te budna!
…berući s njima
jabuku dozrelu!