NauÄila sam pravit pitu.
Znam ja kuvat svaÅ¡ta, nije da sam skroz suvoruka samo eto, nisam znala napravit pitu. Nije mi ni bila posebno draga, a Äinila mi se komplicirana za napravit pa se nisam vele ni trudila.
A vidiš, moj je Miro obožava, njemu pita ne more ne valjat!
Meni se recimo ne sviÄ‘a pita njegove matere i od nje mi uvik bude muka. Kako i neće kad uvik prigoni s mašćurinom i lukom! NiÅ¡ta ja njoj ne govorim samo gledam da taj ruÄak, koliko je god moguće izbjegnem. A ko će ga izbjeć kad se on naÅ¡unji Äim ja protiv nje progovorim! Brate mili ako ne valja – ne valja, ne znam Å¡ta se tu ima ko ljutit? Samo ajde ti to njemu reci! Zato odem, Å¡utim i jidem. On se uvik u njoj guÅ¡i, dok ga mater umilno podržava:
– Jidi moj Miro, samo ti jidi! Zna mater da ti to voliÅ¡Â i niÅ¡ta ne smi ostat!
Tobože ga zapitkiva je li dovoljno slana i peÄena, a ustvari samo oće da je fali. Na kraju nas uvik isprati Å¡alom da će pravit pitu kad god on oće, kad mu već mlada ne zna ispeć.
Zato sam i odredila nauÄit. Neću lagat da mi je dobro ispala od prve jer sam se muÄila i znojila danima da bude kako triba. Nedavno je baÅ¡ za vrime ruÄka navratio moj brat pa mi, Äim ostadoÅ¡mo sami, na brzinu priÅ¡apnu:
– Je te Äovik voli!
Razveselim se ja raÄunajući da mu je sigurno Å¡togod u povjerenju reko, kad ovaj nastavi:
– Na ovu bi se pitu i đava kreveljio, a on tuÄe li je, tuÄe!
Ali evo, sada sam nauÄila. Razvijam je na ruke priko cilog stola, pa je tanka i meka ko duÅ¡a. Laže ko god kaže da ne valja! Danas sam na ruÄak zvala i svekrvu raÄunajući da će se lipo iznenadit, ali mogu ti reć da se i nije iznenadila!
Znam ja da njoj fali masti i par glavica luka, ali mi je to svejedno uporno ponavljala, valjda ne viruje da sam tila vako. Ipak mi je na kraju odala priznanje.
– Znala sam ja da ti znaÅ¡ samo nećeÅ¡!
Eto vidiš! A ja, Bože mi prosti, bila uvjerena kako ona misli da sam suvoruka!
Iz dnevnika jedne mlade tropolje.info