PoÄela sam vježbat.
DoduÅ¡e, nikad ti ja nisam bila sportski tip žene, ali sam se u zadnje vrime toliko udebljala da sam morala neÅ¡to uÄinit. Po duÅ¡i govoreć, niti vele jidem, a bome i ne ležim, ma opet se salo zalipilo na me baÅ¡ ko kredit na plaću pa se cila mućam ko kakav puding. Ko će ti ga znat zaÅ¡to, mora da to tako samo s godinama doÄ‘e.
 Zato sam se Ävrsto odredila stesat i zategnut, a onda opet obuć onu cursku suknju Å¡to je na tavanu Äuvam, a baÅ¡ se sad vratila u modu!
Odma sam zvala susjedu Maru pa sam joj lipo predložila da svako popodne skupa malo proodamo u polje ili prema brdu, kako nam šune.
– Ta nisam pomanitala, bezveze skakat da mi se narod smije, sunula se ona na me, ali je brzo i popustila.
-Jedino ako oćeš u škripovac!
Iako me lipo razoÄarala, nisam se dala smest. ÄŒim sam ostala sama u kući, gurnula sam stol u stranu, upalila kompjutor da vidim kako triba i odma poÄela s vježbom. Ma nisam se poÅ¡teno ni zagrijala kad ugledam fleku na tepihu. Ne znam samo kako je onoliku nisam prije vidila! Odma se skoÄim po Äetku pa umjesto vježbanja, pritisnem trljat.
I eto, sliÄno ti je bilo svaki dan. ÄŒim odredim vježbat negdi ugledam pauÄinu, praÅ¡inu ili kakvu fleku pa odma odustanem od vježbanja i zgrabim krpu ili usisivaÄ. Zato ti evo sve do sad ni grama nisam smrÅ¡ala ali mi je  kuća ko kutija Äista.
Neću reć da je to loÅ¡e ma opet bi mi bilo draže da se i na meni vide rezultati! Zato raÄunam da možda tribam minjat taktiku pa liniju sredit u nekoj teretani. Sad ti baÅ¡ i nemam vrimena o tome razmiÅ¡ljat, ali sigurno oću. Od sutra!
Ivana Ćurić/Tomislavcity