Lani smo Novu godinu Äekali kod kumova.
Ništa posebno, otišli smo tamo na pole i slaninu, bacit koju karata, malo se nasmijat i kući.
VidiÅ¡, već dugo taj doÄek meni nije niÅ¡ta posebno al eto, opet valja malo rutinu prominut. Zato gledam da se svi tada malo glacnemo, okupamo i prisvuÄemo Äisto da se osjeti da se neÅ¡to dogaÄ‘a.
Miro se uvik prvi ode brijat i kupat jer nema živaca nikoga Äekat. Ja mu lipo na krevet složim Äarape, veÅ¡ i ispeglanu robu pa je za Äas gotov. On onda lipo sidne pa me požuriva, a kad mu to dodije ode u auto pa svira.
Ja tada trÄim po kući pa u tom trku dicu ÄeÅ¡ljam, obuvam i oblaÄim. Volila bi  da  bar jednom mogu ko žena sist pa se spremit, ali jok. Zato se spremam od ranoga jutra sve misleći unaprid Å¡ta i kako tribam.
Kad konaÄno odem volim se zabavit, zaboravit na probleme pa se lipo koji put nasmijat. A oni, Bože mi prosti, lani uz vino udarili po nekakvoj gadnoj priÄi kako se ne more i nema, pa u svakog suza suzu goni! Ne volim ja to i da sam znala da će tako bit ne bi ni iÅ¡la. Pobogu, da mi se plaÄe iÅ¡la bi na bankomat a ne u selo! Zato ove godine neću nigdi.
Kupila sam nekakvog domaćeg sira u tegli i tribo bi valjat. Kumpira za pola Bogu fala imam a ima i kisela kupusa. Mogu ti reć da mi ta kombinacija uvik popravi raspoloženje! Dica neka skaÄu, to mi ne smeta ali doÄ‘e li mi iko ove godine kukat, bome ću ga istrat iz kuće! Oću majkemi.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity tropolje.info