Kultura

Iz dnevnika jedne mlade: Ljubomora

Mater mi je  govorila da žena uvik triba bit sređena, naročito kada negdi pođe jer nikad ne znaš koga moreš srist, ali ja bi joj uvik odmanula rukom. Bome sam je se jučer sitila!

Ja i moj Miro smo otišli do grada i tamo naletimo na Anđu. Nisam je vidila ne pamtim od kad ali se ništa nije prominula.

Sredila se, moj brate, imaš šta i vidit!

Nako mi malo stale pa se zapričale kad eto ti njega. Cili se ozaren i razdragan stao s njom pitat ne bi da smo Kolindu srili! Vidili smo i moju tetku Ružu ali se s njom nije upito, nego je zamako kofol nešto razgledat. Meni uvik govori da se poštene žene ne lickaju i ne sređuju priviše jer se tako odma vidi koja je pokvarena, a na Anđi mu oči ostale!
Srićom nisam ljubomorna, ali opet mi neka bubica ostade u glavi, šta ako moj Miro, ne daj Bože, gleda tuđe žene?
Ne virujem ja u to jer on nikad nije bio od tog posla i ja bi za njegovo poštenje u svaka doba ruku u vatru stavila! Ma opet, svoj ti poso. I priviše se dobro on drži za svoje godine a nije više ni ljubomoran ko prije. Kad smo se zabavljali nije dao gledat u me a sad me pušća di god oću. Mogu ti reć da cilu noć nisam oka sklopila, sve me neka muka spopala.
Eno ga danas cili dan čekića u garaži. Nisam mogla izdurat, pristavila sam kavu pa pravac njemu! Gledam ga nako dok zvižđuka i miri, pravo mi je lip! Sve se mislim oću li mu išta spomenut i bi crkla da ga nisam upitala:

– Kakva je tebi AnÄ‘a?

– Koja AnÄ‘a? – on će ti zbunjeno.

-Pa Anđa Matukića, jučer smo je srili? -ja ću ti uporno,a sve me stra šta će reć.
-A, AnÄ‘a! Lipa je AnÄ‘a! – pokosi me odgovorom,a onda doda:

– Ona je meni rodica. NaÅ¡e su babe bile sestre! – nastavi mi pričat kako su ko dica skupa čobanovali.
O koda me sunce obasja!
A jesam i budalasta što se nasikira oniko, čuj da on gleda druge pored mene žive? Ali ko mu to smi i spomenut? Znam ga, danima bi se šepurio ko pivac na đubreluku. Zato o tom nisam tila ni zucnut, samo sam se veselo vratila u kuću.

A to da triba držat do sebe, triba! Mater je u pravu.

 

Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity

Exit mobile version