IÅ¡la sam ginekologu. Da znaÅ¡ da mi je teže otić tamo neg u banku, samo Å¡ta ću?! Å to no kažu, Å¡ta se mora nije teÅ¡ko. Zato natram samu sebe pa barem jednom godiÅ¡nje odem na kontrolu. Lipo sam se spremila pa nako, nervozno sila u Äekaonicu zadovoljna Å¡to nema gužve. Nisam se poÅ¡teno ni smistila u onoj stolici kad eto ti jedne starije gospoÄ‘e. Veselo me pozdravila pa se spustila tik do mene i odma zapoÄela razgovor.
– Radi li doktorica? – upita nestrpljivo povirujuć priko mene.
– Radi – kratko odgovorim posve nervozna zbog nelagodnog pregleda.
– Neka, neka. Neka je žensko odma mi je zeru laÅ¡nje. MuÅ¡ki su brte uvik nekakvi grubi i napriÅ¡iti! – primjeti ona posve opuÅ¡teno.
Odmirim ja priko oka nepoznatu, brbljivu gospoÄ‘u Äudeći se pomalo Å¡to u zatvorenom prostoru i u srid kiÅ¡nog dana nosi sunÄane naoÄale. Ali, da suzbijem svoju nervozu rado se ukljuÄim u razgovor.
– I meni je draže Å¡to je žensko mada ima finih i muÅ¡kih doktora – priznam pomirljivo.
– Ima, samo eto, na svaÅ¡ta se Äovik namiri. Mene je nedavno operiro nekakav doktor, napriÅ¡it i mrk Bože saÄuvaj. A Å¡to je najgore mlad je Äovik! Pa mi reÄe da mu opet doÄ‘em na kontrolu. Nisam brte po glavi izgorila! ÄŒula sam da je ova naÅ¡a doktorica dobra pa reko odo nek mi je ćirne ona, ta isto je, pregled ko pregled! – glasno će ona.
Bi to meni, nako nervoznoj i priviše suvišnih informacija pa odredim šutit, ali mi ona ne dade pa me otvoreno upita:
– A Å¡ta je tebi mlada pa si vamo doÅ¡la?
Zbuni mene njezina izravnost pa tiho i pomalo zamuckujući odgovorim da mi nije ništa već sam eto, došla na kontrolu.
– Meni brte, otkad sam je operirala ko da je grom spuco u nju! – izvali ona iznenada pa odma i nastavi ko da se ispovida:
– Uvik Äujem da u njoj neÅ¡to kucka. I svrbi me u zadnje vrime! – prizna mi zabrinuto.
Zinula ja Äudeći se tolikoj otvorenosti pa se odma i posve zbunim. Nisam znala Å¡ta bi joj na to rekla kad se srićom baÅ¡ tada ukaza sestra i prozove me da uÄ‘em.
– Mogu li ja prije, meni se žuri! – skoÄi se moja sugovornica.
– GospoÄ‘a je naruÄena – reÄe joj sestra mirno, pokazujuć rukom meni da uÄ‘em, ali se ova pobuni, skine naoÄale pa molećivo upita:
– Ma zjenicu sam niki dan operirala pa meÅ¡Äini nije kako triba. Samo nek ona baci oko i ja sam gotova!- zamoli ljubazno pokazujući crvenilo u oku.
– Ali gospoÄ‘o, vi trebate okulisti! – zaÄudi se sestra pa zbunjenoj ženi pažljivo objasni da je zalutala na krivi odjel. Onda joj polako, na tanane objasni kuda triba ić. Žena se glasno nasmije, a onda se ispriÄa i ode.
KonaÄno i ja uÄ‘em kod svoje doktorice i to posve opuÅ¡tena.
RaÄunam da ona žena ima i pravo. Doktorica je baÅ¡ fina, a pregled ko pregled!
Å ta me briga.