Iz dnevnika jedne mlade: Kako je sve počelo?

Ponekad se ne mogu načudit koliko smo mi žene drugačije od muških. Ma na istu stvar posve drugačije gledamo! Evo, na primjer, ja i ovaj moj.

Sinoć sidimo s dicom i oni upitaše kako smo se nas dvoje upoznali. Dica ko dica, sve vole znat a  doduše meni nije mrsko o tome govorit pa im kažem sve po duši, nako kako je i bilo:

– Ja sam tada bila skroz mlada i lipa cura, i poÅ¡teno govoreći, mogla sam birat momka kakvog god sam tila! Ali eto, nisam vele birala pa sam se udala za prvog. A ni vaÅ¡ ćaća nije bio za bacit i dosta se cura vrzmalo oko njeg ali je on, normalno izabro mene. Ali se bome moro dobro potrudit! Glumila sam u početku da mi se ni malo ne sviÄ‘a i Å¡to je on viÅ¡e navaljivo,  ja sam viÅ¡e zatezala. E neÅ¡ sine majčin, mudro sam mislila jer nemeÅ¡ drugačije s muÅ¡kom! Tek kad je pomislio odustat, zovnem ga na silo. I eto ti, godinicu kasnije lipo smo se oženili i evo nas tu di i jesmo!- sva ponosna zavrÅ¡im priču.
Drago i dici da znaju, pa se stali smiuljit, a onda mali iznanada upita:

– Je li ćaća to sve tako bilo?

Ja normalno, očekivam da  potvrdno kimne glavom, kad će ti on ko iz topa:

– Nije ni blizu!

A onda im veli:

– Ja sam imo nekakvu curu, a ta se stala inatit. To sve ženske rade i nikad im se ne smi popušćat! I tako, dok se ona inatila ja upoznam vaÅ¡u mater. Gledala je u me ko u svetu sličicu! I eto ti, ja doÄ‘em do nje,  oćeÅ¡ li – oću, i uzmemo se.

– A mater kaže da ste se zabavljali godinicu? – primjeti moje pametno dite da neÅ¡to ne Å¡tima.

– Jesmo, nasmije se bezobraznik – od prosinca u jednoj godini do veljače u drugoj!

I svi se natrgnu smijat, samo meni nije bilo smišno. Kako ću se smijat kad nije tako?

Ja volim kad se rekne nako kako je. I Å¡ta mi je se korist ljutit kad je tako u svemu, ja jedno – on drugo. Kažem ti ja, drugačiji smo i gotovo. ÄŒuj gledala u nj ko u svetu sličicu? Da ne bi!

Iz dnevnika jedne mlade/Tropolje..info