VidiÅ¡ ja ti kod frizerke ritko odem. Farba me susjeda a Å¡iÅ¡am se sama. Svežem mokar rep na vri glave pa onda capnem di triba i dobro. Srića na kosi mi se slabo vidi i kad ne valja, a opet raÄunam, ko me gleda! Volim na tom ušćedit pa dici kupit trenerku, bundu ili Å¡ta im već triba, a ruku na srce uvik im triba neÅ¡to!
Doduše, i meni bi dobro došla nova bunda. Ova stara mi je skoro punoljetna ali dobro se drži. A vidiš, baš sam neki dan na izlogu onog butika u koji ne volim uć vidila baš lipu bundu. Sama sebi sam rekla ne ulazi, em će te ova pogledom ubit ako ne kupiš, em će ti bit muka jer će ti dobro stajat a nećeš je moć kupit. Al ne bi ja bila ja da nisam ušla!
Fali ona kako mi lipo stoji a bome i ne laže! Koda je po meni krojena, dobra i gotovo. RaÄunam, jednom se živi, uzmi je na rate pa neÅ¡ ni osjetit, a onda opet pomislim kako je  bolje malo razmislit pa se vratit. I eto, tri sam se puta vraćala a nisam je kupila, žao mi bilo prigorit.
Sad sve i da oću ne bi me pustili unutra, a nije ni bitno. Naću ja sebi negdi drugo jeftiniju a bolju, ionako mi nije žurba. Ali da samo vidiÅ¡, koliko sam para od tada potroÅ¡ila na gluposti! Ovome ponesi Äips, onome Äokoladu i uvik puna korpa. Za te sam pare do sad i dvi dobre bunde mogla uzet!
Zato sam se okuražila pa nazvala frizerku. ÄŒisto da se neÄim poÄastim,a poÅ¡teno govoreć i zaslužila sam!
Žena je baš neka fina i lipo me uredila, ko druga sam.
Evo me već po sata u kući a moji me još nisu pripoznali. Milina!
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity tropolje.info