Iz dnevnika jedne mlade: Alergija

Ubi me alergija.

Išla sam danas u brdo s kumom Marijom pa evo sad jedva dišem. Doduše, od nje sam i saznala da patim od alergije! Ona ti s tim muku muči već godinama pa čim nastupi proliće ode na injekciju, drukčije veli da ne bi mogla disat. Pa eno, sad skroz lipo diše, ali je opet peku oči i grlo, a čini mi se da je malo i natekla.

Mogu ti reć da je meni puno gore! Ja ti se evo zajampurim čim se vratim iz prirode, zapušem se pa do zraka ne mogu doć. A kako sam natekla da ti i ne pričam, ma po cilome tilu! Ruke i noge su mi sad ko stapovi, a obrazi koda su me pčele izbole. Kad o tom malo bolje promislim, čini mi se da i tekućine pijem puno više nego prije! Valjda mi nije štogod ozbiljnije.

Sinoć sam se na primjer cilu noć dizala vodu pit. A zdravo se hranim, nije mi do toga. Sve domaće, lipo i masno. I za večeru izbjegavam suvo pa pojidem ono što od ručka ostane, jer mi se čini grijota bacat. Samo evo, kako smo se vratile iz brda ne mogu o sebi, sve me boli. Ruku na srce, sinoć sam kasno i legla, kokad ne mogu zaspat dok sve po kući ne poriktam! U loncu mi od ručka ostalo zeru onog graha, pa sam ga tamo oko ponoći ugrijala i pojila. Ne mogu gledat da mi prljav lonac zali stoji i gotovo! Osim toga u njeg sam dosta pršuta metnula pa mi ga bilo žao bacat. Priviše sam ja uredna, to ti je.

A eno kumu Mariju boli briga, ona legne u devet sve da joj je po kući bomba pala, taka je. Barem se odmori ko žena. Ali isto ti ovu alergiju nekako slabo podnosi! Svaki dan puše i kuka kako joj je teško, a ja ti vidiš šutim i duram. Ne volim brte kad mi neko kuka zbog ove prolitne alergije, koda je to nešto!

Doduše, mogu ti reć da mi je danas u brdu tako život pao, da mi je baš bilo za brigu! Zato meščini da mi nema druge, nego ću i ja otić po tu injekciju. I oću, evo čim se najidem.

Pa ja, neš ti te alergije.

Ivana Ćurić/Tomislavcity