Radujte se i kliÄite: velika je plaća vaÅ¡a na nebesima.
Čitanje svetoga Evanđelja po Mateju
U ono vrijeme: Isus, ugledavÅ¡i mnoÅ¡tvo, uziÄ‘e na goru. I kad sjede, pristupe mu uÄenici. On progovori i stane ih nauÄavati:
»Blago siromasima duhom: njihovo je kraljevstvo nebesko!
Blago ožalošćenima: oni će se utješiti!
Blago krotkima: oni će baštiniti zemlju!
Blago gladnima i žednima pravednosti: oni će se nasititi!
Blago milosrdnima: oni će zadobiti milosrđe!
Blago Äistima srcem: oni će Boga gledati!
Blago mirotvorcima: oni će se sinovima Božjim zvati!
Blago progonjenima zbog pravednosti: njihovo je kraljevstvo nebesko!
Blago vama kad vas – zbog mene – pogrde i prognaju i sve zlo slažu protiv vas!
Radujte se i kliÄite: velika je plaća vaÅ¡a na nebesima! Ta progonili su tako proroke prije vas!«
RijeÄ Gospodnja.
(Mt 5, 1-12)
PUT DO SVETOSTI
„Bog stvara iz niÄega. Predivno, kažete vi.
Da, nema sumnje, ali on Äini neÅ¡to joÅ¡ veliÄanstvenije:
on pravi svece od griješnika.“
(Søren Kierkegaard)
PUT DO SVETOSTI
Danas je blagdan Svih Svetih.
ZaÅ¡to je važan danaÅ¡nji blagdan? U Äemu je njegova bit?
Mislim da je odgovor ponuđen već u samom uvodu ovog teksta, u tvrdnji koju potpisuje Søren Kierkegaard.
Ipak krenimo malo dublje u traganju za odgovorom. Ako želimo odgovoriti na pitanje „što to znaÄi biti svet“ možemo se poslužiti i rjeÄnikom. Jedan od najpoznatijih Merriam-Webster kaže da je to osoba koja je službeno priznata od Crkve kao jako sveta osoba zbog naÄina kako je živjela. Odnosno to je osoba koja je jako dobra, ljubazna ili strpljiva.
Mislim da je ova definicija manjkava i površna.
Netko bi se mogao upitati zašto Crkva slavi ovaj blagdan kad i onako skoro svaki svetac ima svoj dan u kalendarskoj godini. Ako mislimo samo na one koji su zabilježeni u povijesnim knjigama, koji su službeno priznati kroz proces kanonizacije, onda odgovor glasi: „Da, većina njih ima svoj dan u godini.“
Ali nisu samo oni koje ovonedjeljni blagdan ima na pameti, jer ove nedjelje je rijeÄ o „svim svetima“, dakle onima znanima, ali i onima neznanima.
Å to nekoga Äini svecem, odnosno sveticom?
Mnogi od nas misle o svecima i sveticama kao o „super kršćanima“, uzornim modelima Äiji su životi bili besprijekorni, pa skoro bez ikakve ljage i mana.
Ima jedna zgoda o bratu i sestri koji su Å¡etali lokalnim grobljem. Tu i tamo bi zastali pred nekim lijepim grobom i Äitali bi uklesane natpise. Bili su fascinirani rijeÄima koje su opisivale ljude koji su umrli i koji su tu bili pokopani. Pronalazili su uglavnom rijeÄi kao „voljeni“, „nesebiÄna“, „dobri“, „plemenita“, „uzorni“, „vrla“…
I odlazeći sa groblja, djeÄak upita sestricu: „Pitam se gdje pokapaju zloÄeste ljude.“
Dobro, kaže se „o mrtvima samo najbolje“, ali mi ponekad odlazimo u drugu krajnost i govorimo o pokojnima kao da ti ljudi nikada nisu imali ni jedan jedini krivi potez u životu. Taj fenomen posebno je prisutan kada se neku osobu želi proglasiti svetom. Ne samo da je to krivo nego je i duhovno opasno.
Svi mi trebamo u životu uzore vjere, ljude koji bi nam trebali biti nadahnuće, ljude koji bi nam trebali biti duhovni vodiÄi na putu prema Kraljevstvu nebeskom. Tradicionalno to je uloga koju u Crkvi ima kult svetaca i svetica Božjih.
Ali ako iz njihovog života eliminiramo ono obiÄno, grijeÅ¡no, ljudsko, onda mi se Äini da oni nisu cjelovito prikazani. Oni su u takvom sluÄaju iskljuÄivo izvor znatiželje, objekt fascinacije, prolazni kuriozitet. A u najgoru ruku oni mogu postati i pravo obeshrabrenje.
„Ma koja zadivljujuća osoba.“ kažemo mi, „Kakva vjera.“, „Koji sveti život.“.
„Šteta što ja nikada ne ću biti takav.“
Ali sveci nisu savrÅ¡eni. Daleko od toga. PoÅ¡tene biografije otkrivaju stavove i praksu koji su moralno i duhovno, blago reÄeno, upitni. Njihovo razumijevanje onoga Å¡to Krist od njih traži, u mnogim sluÄajevima, je bizarno.
Puno je svetaca prolazilo kroz moralne krize, kroz prave bitke. Prolazili sukroz silne duhovne boli i patnje. Baš kao što to i mi u svojem životu prolazimo. Često nisu uspijevali živjeti sukladno svojem pozivu. Povremeno su znali i iskrivljavati poruku Evanđelja.
Griješili su.
Upadali su u grijeh.
Ali mi ih ipak nazivamo – svetima?
Zašto?
Što je to u njihovim životima da oni zaslužuju taj naslov?
Možda je najbolji odgovor dala jedna djevojÄica.
Prvi put je vidjela oslikani prozor na katedrali – vitraj.
Upita majku: „Mama, a što je to?“
„Sveti Augustin.“ – odgovori majka, misleći na lik na prozoru. Kad je, oduÅ¡evljena doÅ¡la kući, djevojÄica se pohvali baki: „Bako, vidjela sam sveca!“ – „A gdje?“ baka će. „Na prozoru u crkvi. To je onaj Äovjek kroz kojega prolazi sunce.“ ponosno će djevojÄica.
Baš tako.
Sveti nisu savrÅ¡eni, oni nisu apsolutno Äisti i nisu sveti po sebi samima. Njihovo savrÅ¡enstvo, njihova Äistoća i njihova svetost imaju svoj izvor. Imaju ga u životu od Boga koji sjaji poput sunca kroz pukotine i napukline njihovog vrlo obiÄnog, Äesto nesavrÅ¡enog, neÄistog i daleko od svetog, života.
Å to nekoga Äini svetim?
Odgovor je jasan i nedvosmislen – Bog!
Od svih svetaca, znanih i neznanih, imenovanih i bezimenih, ni jedan nije postao svetim po svojoj zasluzi, po svome trudu i naporu, nego je to postao po vrlini njegovog sudjelovanja u životu jedinog stvarno svetog i najsvetijeg – Isusa Krista.
Ali onda to ukljuÄuje u pojam svetosti sve nas, zar ne?!
Mi, djeca Božja, nismo niÅ¡ta manje sveci Božji nego Å¡to su to bili Augustin, Toma Akvinski, Petar i Pavao, Katarina Sienska, Terezija Avilska…
„Težite za mirom sa svima i za posvećenjem bez kojega nitko ne će vidjeti Gospodina!“ (Hebrejima 12,14)
Zašto?
Zato jer smo primili Duha Svetoga pri krštenju i postali smo slobodni hodati u novom životu, postali smo sposobni kroz sebe propuštati svijetlo Božje koje obasjava ovaj svijet. Svi smo mi sveci i svetice Božje, ali ne zbog toga tko smo mi, nego zbog toga tko Bog jest.
Zato je ovaj blagdan Svih Svetih toliko bitan.
„Bit će ondje Äista cesta,
a zvat će se sveti put:
nitko neÄist njime neće proći,
bezumnici njime neće lutati.“
(Izaija 34,8)
Okupljamo se proslaviti živote svih onih koji su stvoreni novi u Kristu, svi znani i neznani, proÅ¡li i sadaÅ¡nji i oni koji će tek doći. Okupljamo se kako bi zapamtili da mi nismo sami na svom putu vjere nego da smo u stopu praćeni od onih koji otiÄ‘oÅ¡e prije nas i koji su stalno uz nas, kao dio mistiÄnog tijela Kristovog.
Okupljamo se kako bi ulovili barem i najmanji odsjaj Kraljevstva nebeskog, onog sadašnjeg i onog koje će tek doći i kada će svaki dan biti dan Svih Svetih i kada ćemo „imati pravo na stablo života i na vrata ćemo smjeti u grad.“ (Otkrivenje 22,14)
„Sveci su griješnici koji su nastavili hodati.“
Robert Louis Stevenson
Ivica Ursić tropolje.info
