I DA SE PONOVO RODIM…
Suočena sa svojim pogreškama,
boljim čovekom sam postala.
I da se ponovo rodim,
greške bi iste pravila.
Deo su mene…
mojeg postojanja!
Krila su mi lomili.
Visoko ne letim.
Alii ni ne padam!
Gurnuli me…
ali sam ustala!
Korak mi je spor!
Ali gde krenem ja i stignem.
Vodi me srce.
Zato i grešim!
Ruža sam bez trna.
Ali sa jakim korenom.
I nedam da me iko menja!
Slušam ptice rugalica.
Čujem…
Al’ ne hajem!
Gledam…
Al’ ko sam ja da im sudom!
Ljiljana Klaric Salov 1.4.2020