Sunovrat
Znaš sutra mogu umreti
Bez da ti rekoh sta si mi
I sta sam tebi ja ovako živa
Ovako bistra kao oko mrene
Kao bele pene sto more ljuljaju
Kao san o ljubavi sto me prene
Kao čarobni dodir tvoj
Kao uzdah u kosi kao opoj
Pogled sto svlaci do kostiju
Čakra sto izvlaci iz moštiju.
Da.
Sutra mogu umreti kao ptica
Sto let poslednji sanja
Žbun kada mu otpadnu granja
I obala suva a stabla od runja
I sve se surva do bezumlja
ne rekoh ti reci prave
nisam obisla svet
Ni pasla zelene trave
Pasnjaka tvog
Ni brala suncokrete
Zlacane
A moje grudi od bludi
Koje iznenada prekri sneg
Ispod zore plave
Za tobom zale nerazumne
Nisam ronila u mora modra
Kao u oči tvoje plave boje
Po platnu razmazala belu i crnu
Prst i burmu i ciuperke plave
I ljubav prvu..a sutra mogu umreti
I nebih bila ni prvi ni poslednji
Ni strah od ostavljanja
Dah za vrat u sunovrat.
Sto kao reka teče.
U bespovrat.
Dragica Ilic.