Potribio se svit iz zaviÄaja, rasuo se po bilome svitu, a ja i moj Miro ostali crnog kruva kusat. OtiÅ¡la bi ja sutra da se mene pita, ali se on zainatio pa neće iz svog sela. A jaka mu sela, ni psi se viÅ¡e ne drže na lancu jer nemaju koga ugrist. Oni Å¡to bi ovde rado živili, nemaju od Äega, ali ajde ti to mome Miri reci!
U nedilju je pratar proÄito statistiku pa se i optimisti raskrivili. Jedino naÅ¡e poduzeće koje lipo posluje je ono pogrebno.
Lipo ja njemu govorim – Ajmo i mi moj Miro! Susjed Slavko je litos svoju Ružu odveo u Austriju, i eno već je njemaÄki progovorila, a di bi tek meni bio kraj?
Ali jok, neće ni da Äuje pa mi politiÄi kako svoju didovinu triba Äuvat. Eto on će goloruk protiv državne nepravde! Molila sam ga i kumila pa odustala na kraju.
Sad izgonimo đubar na oranice i oštrimo motike zajedno. Kaže da ćemo opet prodavat krmad, a ja uzalud tvrdim da se to ne isplati.
I eto ti, dok moja prija Ruža Å¡eta po svitu ja u gumenim Äizmama Äuvam didovinu. Blago ti se meni! tropolje.info
