Ne da mi svekrva da iz kuće izbacim njezin stari smederevac. Uzlud je svi nagovaramo da i mi ko i sav ostali svit konaÄno tribamo razvest grijanje pa da u ciloj kući bude toplo, u dnevnu metnut kakav lip kamin pa uživat priko zime gledajuć kako vatrica veselo gori. Ona ne da ni Äut.
– Ja lipo metnem jedno drvo, ugrijem se, skuvam ruÄak i kruv ispeÄem, sve o jednom troÅ¡ku, odma ona poÄne mudrovat.
Onda obavezno primjeti kako moderne mlade ubacuju kamine jer ne znaju šćedit struju što je osnovna zadaća svakog domaćinstva u našem selu, pa obavezno spomene Lucinu nevistu.
– Eno, otkad je Luci nevista izbacila istu vaku peć a metnula nekakav kamin, sritnica se nije ni ogrijala. Äava ti ono odnio, na ono se slobodno moreÅ¡ golom guzicom prislonit, ne boj se da ćeÅ¡ se spržit! – sva važna uvik isto zakljuÄi raspravu.
Spomenem ja da bi se Luca dobro zgrijala da ne žali naložit, ali mi moja samo odmane rukom.
Da ti budem iskrena, ja ti ovu njezinu staru peć smislit ne mogu! Nit je volim Äistit nit u njoj znam peć jer mi sve uvik prigori a ona uporna da nije do peći nego do mene. Eno, i juÄer me nagovorila da tamo ispeÄem kiflice jer su nam se bili najavili gosti. Znala sam ja da to niÅ¡ta neće valjat, ma opet je radi mira posluÅ¡am. I normalno da mi nisu uspile, izvana su odma planule a unutra, vidim, ostale sirove. Zato sam na brzinu izmislila nekakvu izliku pa brzo Å¡mugnula iz kuće samo da se prid ženama ne sramotim. Isto sam kasnije morala priupitat Å¡ta joj rekoÅ¡e za kiflice.
– OdliÄne, veli ona, nikad bolje! Lipe su ti i soÄne, samo im ja nisam znala kazat Äime si ih punila, iskreno će svekrva.
Skromno sam priznala da to nije do mene nego do peći, i da vidiš što joj bi drago!
Danas smo kod Luce pile kavu jer joj se iz Austrije vratila nevista. Odma su ženu stale kritizirat Å¡to je naku peć zaminula kaminom, a ona, ko pametna žena lipo im priÅ¡utila, dobro najarcala vatru, pa ih onda sve odluÄno izazvala:
– Da sad vidim tog junaka koji smi golom guzicom primaknut!
Bome se ni jedna ne oglasi.
Mogu ti reć da se i ja Å¡to prije moram dokopat nakog kamina, jer vako viÅ¡e ne more. I oću, evo Äim smislim kako.
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity tropolje.info