Sinoć je bila velika proslava u selu. Sutra su izbori pa je Ivan Matanov, naÅ¡ kanditat za vlast u općini, pripremio veliku feÅ¡tu za sve svoje biraÄe. Odaziv je oÄekivano bio velik, skupilo se i staro i mlado iz ciloga sela a i mnoÅ¡tvo simpatizera iz svih okolnih mista.
Ja ti vidiÅ¡ ne volim politiku, ustvari se ježim od nje ali sam iz znatiželje tamo otiÅ¡la a po duÅ¡i govoreć, zamirisali su mi ćevapi! RaÄunam niÅ¡ta me ne koÅ¡ta, otić ću, s narodom se upitat, pojist i popit pa se kući vratit taman prije one turske serije koju pratim. I mogu ti reć da mi je drago Å¡to sam otiÅ¡la! Bilo je pive, soka i ćevapa da se ne more pribrojit, a i naroda ko na pravom derneku! Nije Ivan Å¡krtario pa je i tamburaÅ¡e doveo i taman kad se narod malo okripio i opustio, on ko pravi politiÄar stade u sredinu i uze riÄ. Prvo je sve, kako i doliÄi zvonko pozdravio i ljubazno nam zahvalio Å¡to smo prid njegovu veliku, lipu kuću u tako velikom broju doÅ¡li.
– Fala tebi Å¡to si nas pozvo i vako lipo ugostio, svakat Äast! – prikine ga Garić a znaÅ¡ da se taj svakoj vlasti vjeÅ¡to dodvoravo i ulizivo.
– Brte odma se vidi da si sposoban Äovik jer da nisi, ne bi imo sve ovo Å¡to imaÅ¡! Evo vidi, u tebe do kuće asvalt a u selu ga joÅ¡ nema, svakat Äast i gotovo! – nastavi Garić a selo plješće i potvrÄ‘iva:
– Tako je!
– U redu je, u redu je ljudi! – skromno ih utiÅ¡a Ivan pa nastavi:
– Evo ja vam sad sveÄano obećavam, svima koji ste ovde da ću ja u cilo naÅ¡e selo dovest asvalt. Eto, Äim se vratite iz NjemaÄke asvalt će bit u selu, je li poÅ¡teno?
– Bravo! – galami narod, plješće i glavom odobravajuć klima.
– JaÅ¡ta je neg poÅ¡teno!
– I ne samo to – nastavi naÅ¡ kandidat:
– Nećete se vi meni viÅ¡e do NjemaÄke drndat ko sirotinja u svakakvim autobusim, dosta je toga! Ima da putujete ekstra klasom koje se ni Å vabo sramio ne bi! A i karta će bit jeftinija: za cilu obitelj u pola cijene!
– Ljubi te majka! – zagalami Ljuba Dragina, jer je njena obitelj najveća a spremaju se ić odma poslje izbora.
– Svakat Äast!- opet zagalami Garić a narod ga podržava i plješće.
Veseli se Ivan, diže pivu i nazdravlja narodu. Najednom se zaÄu zabrinut glas udovice Mare.
– A Å¡ta će bit s nama koji ostajemo?
Utom nasta muk. UÅ¡uti se na tren i naÅ¡ politiÄar pa se na brzinu poÄeÅ¡a po glavi, ali mu odma u mudru pamet side ideja:
– A peć ti poljubim, bit će posla!
– Tako je! – opet plješće narod zadivljen oÅ¡trinom Ivanova uma.
– Otvorit ću firmu koja će održavat sve napuÅ¡tene kuće i okućnice. Znate i sami da će posla bit priko glave, to vam ne tribam ni govorit! Neće se radit nediljom a plaća će bit redovna, to garantiram! Svak će na ruke od mene dobit petsto maraka. Samo, nemojte me sad za rukav potezat kad će, kad će! Od prvog do dvadesetog jedan će dan bit. Evo, za plaće će bit zadužen moj sestrić Marko, da se odma zna. Eto, sve Äisto i transparentno!
Oduševio se narod pa zapivo od dragosti. Razveselila se i udovica Mara ma opet podiže ruku pa zabrinuto upita:
– A Å¡ta ako, ne daj Bože, ne dobijete izbore?
Stade se narod zabrinuto zgledat ali Ivanodma odmanu rukom.
– Nema Å¡anse! NaÅ¡i će ljudi sutra na biraliÅ¡tu brojat glasove i da se razumimo, to su ljudi kojima virujem! Pobjeda je zagarantirana! – obraduje Ivan okupljeni narod a onda nastavi:
Ja raÄunam i na sve vas evo veÄeras okupljene. Vi stari i nemoćni niÅ¡ta ne brinite, osobno ću doć po vas u svom novom audiju. Vozit ću vas ko pravu gospodu a poslije glasovanja svi u naÅ¡eg Ive u birtiju na piće, ja Äastim! Je li poÅ¡teno?- upita naÅ¡ voÄ‘a a svi oduÅ¡evljeno zaplješćemo.
– PoÅ¡teno nego Å¡ta!
I joÅ¡ neÅ¡to – prisjeti se Ivan pa pripomene:
– Na naÅ¡oj listi ove godine je i moj mlaÄ‘i brat Jurica. Svi znate da je momak poÅ¡ten i Äestit samo stidljiv, Bog ga pomogo!
Eto, oću reć da pored mene ka nositelja liste slobodno morete zaokružit i njega. Tako ćete nas obojicu podržat a to vam, poštenja mi, nikad neću zaboravit!
–  Oćemo! – poviÄe narod pa nastavi slavit uz tamburaÅ¡e.
Pravo da ti kažem, meni se taj Jurica ni malo ne sviÄ‘a jer se priÄa kako je svim mastima primazan. Ali opet, ko će narodu virovat?
Ruku na srce, sinoć je svima nama bilo lipo a Ivan je obećo novu feÅ¡tu Äim priuzme vlast u naÅ¡oj općini. Ja ti od uzbuÄ‘enja sinoć nisam mogla spavat, stalno mi u glavi novi asvalt i pesto maraka miseÄno na ruke.  Zato jedva Äekam sutraÅ¡nje izbore! Nakon njih život će opet imat smisla. Oće sigurno!
Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity tropolje.info