Ja nikad necu
Ja nikad necu biti onako mlada,
zaljubljena i pomalo svoja sa tesnim farmerkama i cipelama sa snirom..
Nikad me neces drzati za ruku
jer i onda nisi kada si mogao.
Na onom peronu vise nikada zajedno stajati necemo jer onda
te uplakana majka grlila a ja gledala iz prikrajka.
Nisam ti vratila nijedno pismo
jer nigde nisi napisao da me volis..
Sve je bilo prazno i sturo
i one majcine suze i tvoje mahanje kao da jedini u vojsku odlazis.
I nikad vise necu osetiti onaj dimljivi miris grada..
ni pojesti sampitu kod Komsije.
Ne znam dal ti je neko rekao
da je grad i dalje cadjav i pust iako nijedna fabrika ne radi?
Verujem da si negde sretan i da imas unuku
ne lepsu i pametniju od moje al ipak lepu za prelepim zelenim ocima…
Ne mislim da te vise nema
i da ti bar gore necu pruziti ruku jer na peronu nisam zbog majcinih suza..
Ako jesi otosao na taj put, znaj da nijednu tugu na zemlji
nebo ne ostavlja ne zalecenu…
Mozda cu i tamo samo proci kraj tebe,
dok peroni celog sveta cekaju na nas…
Samo znaj da je grad prljav sa maglom belom
kao voz koji te u proslost odneo onog dana dok si tesio majku koja ispraca sina..
I ne zameri sto su svi peroni nestali
kao odneti rukom jer je na njima osim suza ,ispricano toliko laznih ljubavi…Jagoda Savic..