Jagoda Savic “Lipa “

Lipa

Leto je pijanstvom brisalo taj odvratni osecaj u njemu koji je zahvatao svaki delic njegovog bica bas onako kao ona bolest od koje leka nema..Uporno je satima gledao svoje sinove koji ce za koju godinu biti srednjoskolci a onda osetio kako ga ta bolest kida zamisljajuci to maleno bice koje odrasta tu negde blizu bez njega.,bez dodira njegovih prstiju ,bez osecaja koje dete ima prema svom stvoritelju.. Nekad je pripit ulicom glasno psovao zivot,Draganu,njenu majku i kuma koji je vec pre rodjenja deteta pronasao ljude kom ce ono pripasti…Izbegavao je svaki susret s njim,pronalazio u sebi izgovore da mu ne ode il izadje s njim na koju casicu…I kum je izbegavao njega jer ga je bezbroj puta video u tom groznom stanju ,pa ga je zaobilazio u sirokom luku ponekad kriveci sebe sto je uopste ucestvovao u tom cinu misleci da pomaze drugu,kumu i bratu,kakvim ga je smatrao.. Jednog jutra dok je rominjala jesenja kisa a on sirio kisobran izlazeci iz auta oseti stisak ruke na svom laktu.. Kume..molim te odvedi me toj koleginici da ga vidim…necu reci ko sam…govorio je Milos koji je jos uvek vonjao na nocasnje pice.. Odselila je…spremno je odgovorio jer se nadao ovakvoj sceni.. Lazes…povisi glas Milos jos uvek ga drzeci za rukav.. Daj covece ,smiri se,sto bih te lagao,..Zena je dobila premestaj u nekom malom mestu blizu Valjeva…slaga u trenu.. Lazes me brate.lazes kao i ona kucka i njena majka … Kum posive u licu i tad mu sasu istinu koju je Milos pokusavao da zaboravi stiteci svoju savest… Zar ti nisi upropastio to dete koje sad nazivas kuckom,zar joj ti nisi zabio zadnji ekser u kovceg i njoj i majci a i tom detetu koga sad odjednom toliko zelis?Zar ti nisi zeleo da ga se otarasis?Zar ti nisi zeleo da tvoja porodica ne sazna a sad im pakao od zivota pravis svojim pijanstvom?Samo napred junoso unisti zivot i onoj deci koja su ti u kuci ,unisti zivot i zeni koja nije ni za sta kriva kao i tvojim roditeljima koji te gledaju tako posrnulog.. Jednom si morao da dolijas kume moj.Vreme ti je da odrastes i okanis se te dece koja ti na praksu dolaze…Sram te bilo,kume moj od ovog trena raskumljeni,okani se mene i mog doma od sad i za uvek…Bog me ubio kad sam deo tvog greha na sebe uzeo….to rece i pohita prema bolnickoj kapiji.. Milos je krenuo niz ulicu drhteci u sebi od nemoci i besa ne osecajuci kapi kise koje su padale po njemu. Mokra ulica mirisala je na opalo lisce i jesen koja je u njemu jos vise budila takvu tugu da je nikakvom snagom nije mogao stisnuti za vrat.. Jedne veceri dok je sipao u sebi zestinu alkohola ugleda Draganinog oca kako u drustvu (celom gradu poznate plavuse) ulazi na vrata kafane.Ocima je trazio sto u nekom uglu gde nece nikom upadati u oci.. Kroz staklo od case video je kako narucuje pice i hranu koju su mu konobari nosili u ovalima..Smejao se i drzao plavusinu ruku u krilu dok je ona znalacki prekrstila noge i video joj se dobar deo butine koji je izleteo ispod haljine i mantila kog je samo otkopcala ne odlozivsi ga.. Momak …pozva Milos konobara… Jos jedan konjak? konobar ce… Da jos jedan i papir i olovku,molim … Konobar se ubrzo vrati s papirom i olovkom noseci na posluzavniku jos jednu casu s konjakom … Milos je razmisljajuci kuckao olovkom o papir gledajuci u par koji je vecerao obilnu kolicinu hrane i smejao se zadovoljno.. Odjednom ruka poce sama da pise…Nizala su se slova..Kad zavrsi u jednom cugu ispi konjak i podje prema konobaru.. Hoces li mi uciniti jos nesto? Samo ako to nece nekom pokvariti ovo vece…rece konobar i nasmesi se,brisuci pult na kom su svetlele nekoliko kapljice prosipanog pica.. Daj ovaj papir coveku za onim stolom…pokaza na sto gde se belasala butina plavuse dok joj je Draganin otac sipao neko zestoko pice u casu.. Izvini al to nije u opisu mog posla…konobar ce al kad mu Milos tutnu novcanicu u ruku on samo klimnu glavom… Na vratima je stajao samo trenutak dok je pratio kako konobar daje pisamce Draganinom ocu a onda izadje u noc.. Dok je koracao ulicom oseti nekakvu lagodnost u grudima i u njemu se probudi nada koju ce onaj covek kom negde u kuci mozda zena i deca gladuju a on se gosti sa poznatom damom,resiti milom il silom ovu muku koju mesecima nosi u sebi.. Nije video lice coveka koji je procitavsi pisamce pogledao najpre prema vratima gde je on do malopre stajao ,nije video ni njegov bes dok je razbucao stolnjak s hranom ,obario sto i gurao plavusu u stranu koja pokusava da ga smiri…nazivajuci je droljom…Nije video nista od toga jer je zamaknuo precicom ka svojoj kuci da ga ovaj negde usput ne sustigne kolima… Dragana je pokusavala da zaspi al joj san nije dolazio na oci uprkos tabletama koje joj je majka donosila ko zna odakle tvrdeci da ce je one uspavati i da ce joj pomoci da zaboravi.. Cula je oca koji je usao u kucu al ona odavno nije marila za njegove izlive besa jer joj je bilo svejedno sta se oko nje desava… Nije nista govorio , cula je kako odlazi u sobu i nekako glasnije nego inace je cula skripu njegovog kreveta kad se strovalio na njega..Majka odskrinu vrata da proveri dal ona spava pa i ona ode na pocinak…Neka cudna tisina vladala je tu noc i sve je podsecalo na mir i spokoj.. Ujutru kad nevoljko ustade ,osinu je onaj prizor i secanje ,pusti da joj suze olaksaju ovu bol u grudima al presta istog trena kad cu sesricu gde je doziva…Otac i majka su otisli svojim poslom pa ona zagrli sestricu uz sebe,ljubeci joj crvene obrascice zatvorenih ociju zamisljajuci kako ljubi svoje cedo koje nikad nece upoznati i koje nikad nece upoznati nju..Osecala je strahovit bol u grudima,stomaku i celom svom izmrsavelom telu…Mleko je presusilo posle nekoliko dana od kad se vratila,,od grugarice” pa bi ponekad gledala u svoje grudi kojima je zadojila svoje izgubljeno blago.. Ne paci seko…govorila su joj mala ustasca sestrice koja joj je svojim prsticima brisala suze s lica… Necu duso…necu…govorila je a jos vise bi se zacenila od ove boli koja ne jenjava vec se pretvara u vatru i oganj koji je lomi i prozdire.. Otac je rano dosao kuci,neki sat posle majcinog dolaska ..

 Dragana,obuci se ceri, hoce tata da izadje s tobom na veceru..

Ne bih…rece mu a nekakva slutnja joj se uvuce u srce kad susrete majcin uplaseni pogled.. Ajde obuci nesto lepo da se tata ponosi cerkom..govorio je dok se osmehivao i gledao u njeno mrsavo lice kao da ga prvi put vidi… Njegov pogled joj je govorio da odbijanje ne dolazi u obzir.. Znala je ona da se iza onog ocinskog osmeha krije neko zlo jer on nikad nijednu od sestara nije vodio u kafanu il pak celu porodicu ni onda kad je imao najvise para .. Navukla je farmerke i rolku,malo zacesljala kosu i navukavsi duboke cipele koje je nasledila od sestre krenu za njim..Majka je na pragu krsila ruke,prateci je pgledom koji moli i preklinje..

Pricaj cerko al po redu…rece joj kad odabrase sto koji je bio u samom uglu poluprazne kafane.. Rukom dade znak konobaru da im pridje i naruci sebi domacu a njoj sok… Ona je cutala,sluteci o cemu treba pricati od pocetka a on zapali cigaretu i povuce nekoliko puta pa onaj zar poce okretati u krug u pepeljari koja je pred njim stajala na stolu… Konobar stize s picem a on je upita sta ce da jede… Nista…ona ce…

Donesi oval mesanog mesa,pogacu i sopsku salatu,naravno i pribor za dvoje…rece konobaru pa nastavi da povlaci dim gledajuci u pepeljaru i vrteci vrh uzarene cigarete u krug po njoj..

Znas…govorio joj je..ti ces meni ispricati sve i dlaka ti s glave nece faliti…al ce mi ljuto platiti oni koji su mi iz ruku otrgli jedino musko celjade koje je trebalo da bude u mojoj kuci a ne po belom svetu.. Sanjao sam sina,molio se Bogu da mi ga da.Nije mi dao sina al mi je eto dao unuka a ni on nije moj…govorio je dok su mu ispod jakih obrva suzile oci i tresla se brada…Iz dzepa od jakne izvuce papir ispisan hemijskom olovkom i stavi ga pred nju.. Ona ga vrhom kaziprsta i palca privuce sebi i otvori…Odmah prepozna Milosev rukopis…nastavice se…Jagoda Savic