Marija Librenjak “Kamišari…

Jesen rana ’72.,  subota…, dan pazarni…

Pučina podne udrila u kosti,možđane muti.

Počela škola u Ćiće,kraj Alkarskog,u varošu. Bilo je tutek đaka iz sviju obližnji karapelja pa i iz Karakašice i sa Suvača.

Dica saplala o’ debulice,  (ma ‘ ko je tadak za marendu gazeta  dava) , a nako dičinje orna zaputila se  nanoge , sdnu Alkarskog…ispo stolitni maruna. ..Mijovilsko lito ošalamutilo Boga i čovika…

Tribalo je zašijat i priko Zečevog i Fratarskog obora, pondak u našu (Vrličku) kalu , pomalako prić Baljkov most, na Jakinu guvnu pripazit ter put pod noge…

Kogot bi se uspe na Zorkin kar, doklen ji ne bi zaiška škurjon ,  podcikujuć zekanu –  Ija, .doklen bi zakijandriva školske tašne, a libre kišala tramuntana…, Ko bI  prvi skočijo,  krik bi zakrika, a Zorko vika – Op, op…pa dica u sanpasu  skakala…

Prnedacaj se  priko Ćosinog potoka,  izbij na Grubišu i vrckon vataj drugu mulariju…

I Rišćansko (greblje) dica prošla krsteći se,  jerbo ji takon stariji svitovali, Bokin rast i alagase, priko Slani stina do Balajića gore. Doklen sunce tuklo u svi šešnest, oblaci se zasukali o vrile rujanske arije, grožđe zdrijalo u Muškoga vinogradu, svak manijo po čeulju. Zasladijo usta suva rascicverenin  smokvon , i puti dalje zvizdanon ošalamućen…

Tribalo plenit i zerku plandovat u prančioku u gori, snatanja dičinji …(ni amenta o’ rastovine i jurikovine sadak nema).

Prvi poša  starmalešni Joko, ki kapo, al’ obazri se i nako priplašen kunpanjonin reče:  – U Balajića goru spušćali se   Kamišari.  Ja vidijo pa vidijo!

Drčina  u strau zanimi , ki da ji je grom ošinijo iz vedra neba…

 Suncan će uto:  – Ma jok, di bi oni s Kamešnice lipon odek sašli?!

U školi jin utralo  stra u kosti o’ Kamišara, ne daj Bože ki u zemane o’ Ustaša.

Ne boji se ni zere Šara. Barba Jerko  ga svitova da nema većeg zla o’ komunista,  i nako s porugon zaverša: – Tito- partija, omladina-akcija!

Zalešura se  Kuso (raja se nasitijo!) , šta o’ debulice,  šta o’ stra: – Ma iđen ja ća!  I grabon veruć se kroz lužine zašija na Gornji Suvač.

Mira Dujina, curica stentana viče zanjin: – Kuš , vraćaj se, neće nami Kamišari naudit, tojo je čeljad  naška. Rvacki spasitelji!

Ma đava nit ore nit kopa pa Joko svrnijo drčinu nazat:  –  Ajmo kraj zadruge i priko Brekine gore pa ćemo s Atlagine Bakuše poćirit ko je tamoka i zaraj čega je tutek.

Posluša ga kunpanija.  Boro ćiku dudučijo, šta je iz škovaca kraj Milicije peška, išton malopren…

Ljuba i Seka se šapljele šakaretno: – Ma ko je vidijo Kamišare, jeer se bojite?  Bubi crvi u guzici,  a jopet gušta, jerbo ovanjcirala. Dragi (Dražen) jon prišaplja pa u kazni ostade Nada.

Neko zapiva ispo glasa: – Sunce za goru, Anka pošla na vodu, susrila je tri bećara,sva tri naoružana,  jedan nosi topove, drugi  nožove, a treći sablju tanku da zakolje Anku.  Anka jin se klede, nemojte me klati, mater će me zvati…

Pripade se i bidna Nediljka, pozanjon i  cila družina, jerbo sunce zalazilo iza Sutine u Nevoriće.

Joko će, nako zabeblijan, al’ i matere oštrokondže se boja: –  Ne smin ić’ kući doklen mi Mara ne isporavi jedinicu i metne viđeno,  pak se potpiše misto moje  Anđe.

Granjsali takon ispo Mulešinog, priko Škarpe, Jozelini drača i žira pa vrckon prikon laza i  Kupinjevca , lipon do  Balajića gore…

Ko bi vegon kapo Joko , izresta ki da mu je osamlest, poćiri, neka je sneruke,  ispo starog rasta, kadli ima šta vidit.

Počiva čeljad,opremljena u starinskon nošnji. Skalala  i guće i oplećke,skinile žene šudare, a muški kunparane …  Kusaju  turte i mrtadele, poje se cugon pive.

Magarad pripeta za bristovinu mladu, rastovarena plandovala  u zaladici.  Samari po strani, okolon i kudilje i bakre, stočići, bukare. Opanaka ki u priči, varnjača, (u da ji je dičinjin materon), sepeta, stapa,  i svake vele ratila…

To Potravčani i Potravke,   s pazara varoškog podne činili.  Upočinili i krunicu Gospi Sinjskon molili, sve doklen  zaškureno sunce nije okomeralo jin žunte.

Dici stariji utrali stra’ u kosti…

 Kadikad Mari u san banu , ispo inbotide, ka i kapu Joki, kamišari rabreni, ter Potravke i Potravčani, naši vridni bakrari…

Opustila Balajića gora, tutek sadak je rupetina…Prounda,mater Marina bi rekla.

 Boga pitaj,  ‘ko dičinje sne u terlukon  dupera?

U Karakašici 8. veljače 2019.

 Marija Librenjak