Svane mi jutro bez tebe..
Otvorim oči..
Zatvorim srce..
Oklop na dušu, pa među ljude..
Nijanse osmijeha, od ljubaznog do bezbrižnog nanesem na lice, već prema potrebi..
Prilagodim se..
A onda, dođe noć..
Zatvorim oči, rašijem srce..
Pustim boli da me smoždi, jer prejaka je da bih je mogla predugo držati samo u sebi..
Nedostajanje procuri kroz rešetke mojih trepavica, pa spere bol s lica..
I neka.. Noć je..
Crno pa se ne vidi..
Nikolina Šoštarič
