Iz dnevnika jedne mlade: Vidovita svekrva

Bila sam neki dan kod prijateljice Nade na kavi, a u kući joj bile same ona i svekrva joj. Nada je inače vesela žena, ali mi se tada učinila nekako priviše zabrnuta. Zato sam, čim joj svekrva izađe iz sobe, požurila upitat šta joj je.

– Brinem se, stidljivo mi prizna sve pogledajć na vrata.
– Moja svekrva je vidovita!
– Kako to misliš? – začuđeno upitam.
– Lipo! Sve unaprid zna da i ne kažem! – reče ona pa stane nabrajat:
– Neki sam dan imala gadan proljev, cilu me satrlo! Kako mi je bilo neugodno što svako malo trčim na wc, nako slažem da me muče mokraćni kanali. Svi su mi povirovali, samo je ona šutila! A onda ne prođe malo, kad ona ode i donese mi čokoladu za kuvanje.

– Pa dobro ko zna, možda je skužila nekako – probam ja nać neko logično rješenje.
– Ma jok! – usprotivi se ona!
– Vidovita je kad ti kažem! Jučer mi je, vidiš nestalo para a to niko živ nije mogo znat! Čim sam pošla materi ona mi je šutke tutnula para u džep. Ja se skamenila! – poviče ona pa u silnome čudu usta pokrije rukom.
– Ajde molim te što se zbog tog uzrujavaš! – nasmijem se ja glasno a ona me panično ćušne laktom da se smirim.
– Lako ću ja za to, nego me stra – oprezno poče govorit opet strašljivo pogledajuć na vrata.
– Stra me da zna da me boli!
– Šta te boli? – zabrinem se glasno.
– Pa doli – stidljivo će ona.
– Neka me upala ulovila pa me boli ne moš ostat! Ajde što ne mogu durat nego me stra da ona zna pa ti jadna više crko od nelagode nego li od bole!
– Tido se ja nasmijat, utješit prijateljicu i uputit je doktoru, ali ne stigo jer joj se taman svekrva vratila u sobu.

– Deder mi nevista nalij malo vode, samo pusti da oteče! – odma ju ljubazno zamoli, a ova hitro skoči pa ju posluša. Otpije tada baba dobar gutljaj i valjda joj se voda učini mlaka pa mršteći se upita nevistu:
– A je li ti otekla?
Ukoči se ova tada prid njom baš ko skamenjena, pa blida ko krpa iskreno prizna:
– Je moja baba, i otekla i boli!

Da ti pravo kažem, volila bi da nisam bila tu samo eto! Doduše, svi smo ti se brzo i razišli. Baba se provrtila i nestala, a ja sam prijateljicu otpratila doktoru. Sad je dobro, ali iako je uporno uvjeravam u suprotno, ona je još uvik uvjerena da joj je svekrva vidovita! A opet ko će ti ga znat, more bit da i je.

Ivana Ćurić/Tomislavcity