Iz dnevnika jedne mlade: Ciganka

Znam da mi nećeš virovat, ali svejedno ću ti ispričat.
Vidiš, neki sam ti dan bila u Mostaru. Taman izađem vani iz one im bolnice, kad eto ti za mnom neke ciganke.

– Daj mi Å¡togod, Bog ti dao! – moleći me ispruži dlan.

Kako ti ja ne mogu samo proć pored nekoga ko prosi, odma gurnem ruku duboko u svoj džep pa joj velikodušno pružim jednu markicu.

– Fala ti lutko, ti ćeÅ¡ finog sina da rodiÅ¡! – zafali mi se ona umiljato a onda mi i susretljivo ponudi:
– HoćeÅ¡ da ti gatam?
– Neću, fala! – odgovorim ja nako odriÅ¡ito jer ti se cila ježim od tog odvratnog običaja pa odma i ubrzam korak.

Ali ona ne tide popustit pa požuri za mnom.

– Ajde bona, pruži mi dlan pa ću sve da ti kažem!
– Nosi te belaj, neću! – odbrusim joj ljutito.
– Aaa, čudna si ti ženska! – primjeti ona pa sve nako trčeć za mnom dobaci:
– Djeca su ti lijepa na muža!

Ne dado ti se ja isprovocirat, pa je samo mudro stanem ignorirat a ona nastavi:
– I grijeÅ¡iÅ¡ ako misliÅ¡ da si mogla bolje da se udaÅ¡!
– Nu, ova stvarno čita misli, tada pomislim ali se brzo i pridomislim. Ma mora da blefira, jer zna višćica da svaka žena o tome razmiÅ¡lja vako kad se dobro naljuti! Ma opet mi postade priviÅ¡e čudno i neugodno pa odma potrčim da se čim prije dokopam svog auta. Vidi ona da ću joj uteć pa se zaustavi i joÅ¡ jednom za mnom dobro zagalami.
– Na bankomatu imaÅ¡ samo pet maraka! – i natrgne se smijat. Vidim, smije se i onaj narod u prolazu pa ti se od srama dobro zacrvenim.
Nako zajampurena odma silovito pritisnem po gasu pa joj konačno i pobignem.
Al nekako mi ne biše svejedno. Dobro me nažulja sve ono što je rekla pa ko bez duše požurim na bankomat. Kad tamo, imam šta i vidit.
Luda ciganka mi stvarno sve pogodila!
Za ne povirovat.

Ivana Ćurić/Tomislavcity