Жарко желим да засијем
сјеме пјесме,
да из ње никне клица,
а из клице да се распламса
пламен јарких боја
мирисних латица,
да кад ју угледају очи
да се у њима роди искра,
најљепша љепота лица
и да стихови њени
умире мисли
као што то чини
мајчина душица.
Жарко желим
да ју водом са извора
залијевам, сунчевом
топлином гријем
и кад ју запишем
да је читам и читам
све док задњу кап
не попијем.
©Бранка Благојевић
#осјенченатишина #бранкаблагојевић #поезијадуше